Шта се догађало у Русији за време устанка сипаја у Индији?
Године 1857. у Индији је избио устанак сипаја — најамних војника из редова домаћег становништва у британској служби. Повод за побуну било је потпуно непоштовање које су колонијалне власти показивале према њиховој вери и обичајима.
Део сељаштва стао је на страну устаника, па су Британци тек након две године успели да угуше отпор. Да би се сличан устанак убудуће спречио, Лондон је знатно ублажио своје начине управљања овим подручјем. У исто време Русија се опорављала од тешког пораза у Кримском рату 1853–1856. године, у којем се сукобила са коалицијом западних сила и Османским царством. Тај пораз је јасно показао неопходност спровођења дубоких и свеобухватних реформи.
Најзначајнија међу њима било је укидање кметства. Процес је започео у јануару 1857. године, када је цар Александар II основао Тајни комитет за сељачко питање, док је само укидање кметског система спроведено четири године касније. Исте, 1857. године, у земљи је започео прави железнички замах, повезан са оснивањем Главног друштва руских железница. У децембру је у оптицај пуштена и прва поштанска марка.
Двадесет осмог маја 1858. године Русија и Кина су закључиле Ајгунски уговор, којим је граница између две државе утврђена дуж реке Амур. Једанаестог јуна у Санкт Петербургу је свечано освећен Исакијевски сабор — највећи православни храм у граду. Двадесет петог августа 1859. године руске трупе су заробиле вођу непокорних горштака, имама Шамила, чиме је окончано покоравање Источног Кавказа. Ратна дејства на Западном Кавказу настављена су још пет година.
