Шта се десило са официрима Беле армије који су пребегли совјетском режиму?
Током грађанског рата, Црвена армија је имала акутни недостатак командног кадра. Стога су официри Беле армије радо прихваћени у њене редове – чак десетине хиљада.
Неки су послати да обучавају младе совјетске команданте, док су се други нашли на фронту и направили одличне каријере. На пример, официр Николај Какурин је доспео до команданта 3. Армије у саставу Црвене армије.
Бели су најактивније регрутовани у Црвену армију 1919-1920. за рат са Пољском. Рачунало се на њихова патриотска осећања.
Након завршетка грађанског рата, почело је масовно смањење оружаних снага, а Белогардејци су први отпуштени. Неки од оних који су остали у служби касније су постали истакнути војни вође, командујући корпусима и дивизијама.
Поручник Иван Баграмјан и потпоручник Леонид Говоров имали су бриљантну каријеру – обојица су постали маршали Совјетског Савеза.
Други су имали мање среће. Стотине људи је ухапшено и погубљено током репресија 1930-1931. године у такозваном „Пролећном случају“. Остали су страдали током „Великог терора“.
