Срби који су помогли бољшевицима да победе у грађанском рату
Током Првог светског рата у Руском царству се нашло неколико десетина хиљада Срба. Били су то углавном силом регрутовани војници који нису желели да се боре за Хабзбуршку монархију и масовно се предавали руским трупама.
Многи су изразили жељу да се боре на страни Антанте и формирали су Српски добровољачки корпус. Након револуције 1917. и распада руске војске, неки од војника овог корпуса су дезертирали, други су се вратили на Балкан, а трећи су учествовали у грађанском рату у Русији.
Већину Срба су привукле социјалистичке идеје и стали су на страну бољшевика. Нису деловали као јединствена снага, већ су се борили на разним фронтовима у бројним јединицама.
Један од најпознатијих Срба у Црвеној армији био је командант коњице Алекса Дундић, у Русији познатији као Олеко Дундић, који је служио у чувеној 1. коњичкој армији Семјона Буђонија. Стекао је славу својим смелим препадима иза непријатељских линија и погинуо је 8. јула 1920. године, током Совјетско-пољског рата.
„Ко се може поредити са овим буквално бајковитим јунаком по смелости, храбрости, љубазности и другарској топлини? Био је то лав са срцем милог детета“, говорио је о њему маршал Климент Ворошилов.
Још једна значајна личност био је Данило Срдић, командант коњичке бригаде 1. коњичке армије. Његова јединица се истакла у бици за Крим 1920. године, за шта је одликован Орденом црвене заставе.
Године 1938, током периода масовних репресија, оптужен је за учешће у „војно-фашистичкој завери“ и стрељан.
Срдић је рехабилитован тек 1957. године.
