Нацисти су ослободили овог совјетског генерала пошто је дао часну реч да се неће борити против њих
За војнике и генерале совјетске армије заробљеништво је било прави пакао. Немци су се према њима односили без поштовања - мучили су их и изгладњивали, а понекад и убијали без разлога.
Слобода се могла стећи или бекством из логора или сарадњом са непријатељем. Постојала је и трећа опција - обећање да се неће борити против Немачке. То је понуђено генералу Тонису Ротбергу.
Ротберг је био бивши генерал-мајор у естонској војсци и помоћник министра војске. Након анексије републике од стране СССР-а 1940. године, и сам је постао војни министар у новој совјетској влади.
На почетку немачке инвазије на СССР генерал је служио у 22. естонском стрељачком корпусу, који је формиран од бивших припадника естонске војске. У првим данима рата они су масовно дезертирали и прелазили на страну непријатеља.
Сам Ротберг је заробљен у јулу 1941. Годину дана касније генералу су понуђени невероватно благи услови слободе — требало је само да потпише да неће учествовати у рату против немачке војске. Нацисти су се према Естонцима односили далеко боље него према „расно инфериорним“ Словенима, или чак према Летонцима и Литванцима.
Генерал је на то пристао и потом је живео у Талину и на својој фарми близу Виљандија. Након ослобођења Естоније од стране Црвене армије 1944. године био је ухапшен.
Ротберг је оптужен да се предао без отпора и да је три године живео на окупираној територији без покушаја да пређе на совјетску страну.
1951. осуђен је на 25 година радног логора, а две године касније умро је у Тајшетском логору у Сибиру.
