Како се маршал Коњев борио у Првом светском и грађанском рату
Иван Коњев је био један од најистакнутијих совјетских војсковођа у Другом светском рату. Ослободио је Украјину, освојио Берлин са Георгијем Жуковом и докрајчио немачке снаге у Чехословачкој.
1916. године будући маршал је регрутован у Руску царску армију. Прошао је артиљеријску обуку, а 1917. године као подофицир послат је на Југозападни фронт.
Након избијања грађанског рата у новембру 1917. године његову артиљеријску бригаду су разоружале трупе Украјинске Народне Републике.
У домовини се придружио Црвеној армији, учествовао је у гушењу побуне левичарских социјалиста у Москви у јулу 1918. године и борио се против белих на истоку земље. Једно време је служио као комесар оклопног воза „Грозни“, а касније и 2. Верхнеудинске стрељачке дивизије.
У марту 1921. године морнари Балтичке флоте побунили су се против бољшевика у Кронштату. Командант је учествовао у гушењу побуне.
Напад је извршен директно преко залеђеног Финског залива, под артиљеријском ватром. „Био је то чисти пакао... свака граната, падајући на лед, стварала је огроман кратер. У полумраку... наши војници су стално падали у те кратере и одмах тонули“, сећао се Конев.
Током завршних фаза Грађанског рата војсковођа се борио за успостављање совјетске власти на руском Далеком истоку.
