Како су се појавиле звезде на кулама Московског Кремља?

Одлука да се двоглави орлови на кулама Московског Кремља замене звездама објављена је 23. августа 1935. године —

симболи царске власти уништени су широм земље. Звезде, које је одобрио Јосиф Стаљин, дизајнирао је позоришни уметник Фјодор Фјодоровски.

Свака је имала свој дизајн.

Кремљ. Боровицка капија

На звезди Спаске куле, зраци су се разилазили од центра ка врховима.

На Троичкој су изгледали као класје кукуруза.

Звезда Боровичке куле имала је уписани обрис.

Николска је била намењена најскромнијој — без додатних елемената.

Величина је варирала од 3,5 до 4,5 метара између крајева зрака.

„Залазак сунца двоглавог“

Били су направљени од високолегираног нерђајућег челика и црвеног бакра са златним премазом.

Бронзано-челични оквири српа и чекића, украшени уралским драгуљима: горским кристалом, аметистима, александритима, топазима и аквамаринима, били су уписани у центру са обе стране. Сваки камен је био засебно постављен у позлаћени сребрни оквир. Свака звезда је садржала око 1.300 драгуља - осветљени рефлекторима, сијали су, пресијавали се и били видљиви из даљине.

Постављање звезде на Спаској кули Кремља

Током постављања, куле Кремља су ојачане и поправљене, а сами симболи су могли да се окрећу на посебном лежишту од удара ветра попут ветробрана,

што је омогућавало да се виде са различитих тачака. До 27. октобра 1935. године, звезде су заузеле своја места на кулама.

Међутим, убрзо је постало јасно да су звезде кратког века: камење је избледело под утицајем временских услова.

А величина самих симбола нарушавала је архитектонску целину Кремља. Стога је две године касније одлучено да се направе нове - већ познате „рубинске“. И да се поставе на 5 кула, укључујући и Водовзводну.

Прва звезда на Никољској кули Кремља

Федоровски је нацртао нову скицу и предложио боју рубин стакла. Њихове величине су такође смањене. Према новом пројекту, основа звезда требало је да буде тродимензионални оквир направљен од висококвалитетног нерђајућег челика, спољна контура и шаре су направљене од бакра позлаћеног галванском методом,

а свака греда је направљена у облику вишестране пирамиде.

Производња рубин стакла захтевала је посебну вештину. Морало је имати различите густине и пропуштати само црвене зраке одређене таласне дужине.

Стакло је такође морало бити отпорно на нагле промене температуре и сунчево зрачење. Рецепт за потребно рубин стакло створио је

специјалиста за стакло Никанор Курочкин.

За своја достигнућа у производњи стакла награђен је Стаљиновом наградом. Такође је дошао на идеју о двоструком застакљивању: унутрашња површина сваке звезде је направљена од млечног стакла, а спољашња површина је од рубина. Ово је омогућило прелеп црвени сјај (након рестаурације 1945. године, поред рубина и млечног стакла, додат је и међуслој кристала).

Рубинска звезда Водовзводне куле Московског Кремља

Посебно за звезде су развијене и јединствене инкандесцентне лампе. Сијалице су биле направљене од ватросталног отпорног молибденског стакла.

Унутар сваке су се налазиле две паралелно повезане спирале тако да се лампа не би угасила. Када би једна спирала прегорела, сигнал је слат контролној табли, а стручњаци су брзо заменили прегорелу лампу. У звезде је такође уграђен систем за вентилацију, који је хладио лампе и чистио ваздух од прашине.

Нове звезде изнад кула Кремља упаљене су у јесен 1937. године и од тада су се угасиле само два пута. Први пут, током Великог отаџбинског рата, такође су биле прекривене заштитним поклопцима. Други пут је то било 1990-их током снимања филма Никите Михалкова „Сибирски берберин“.