
Ко је све био погубљен на Црвеном тргу?

На најпознатијем московском и руском тргу погубљења су била ретка. Смртне казне су извршаване на другим местима у граду, најчешће на оближњем Болотном тргу.
Познато је да је 21. јула 1682. године на Црвеном тргу одсечена глава суздаљском свештенику Никити Добрињину (Пустосвјату). Он је говорио против црквене реформе патријарха Никона и оптужен је за злочин против цркве.
Ту су погубљени и „стрелци“, који су чинили окосницу војске у то време. Године 1698, неки од њих, незадовољни својом финансијском и социјалном ситуацијом, дигли су побуну, која је брзо угушена. Цар Петар I је сам водио суђења и чак лично одсекао главе неколицини побуњеника.
Укупно је погубљено око 700 људи, углавном у селу Преображенско код Москве. Међутим, неколико стотина је изгубило живот на Црвеном тргу.
Након смрти цара Петра, главе се више нису одсецале на тргу испред Кремља. Тамо су почели да спроводе „срамотне казне“ — излагали су кривце јавном понижењу и исмевању.
Године 1768. земљопоседница Салтичиха, која је мучење усмртила 139 својих кметова, везана је за стуб срама.
Отприлике у исто време, извесни племић Истомин је подвргнут „грађанском погубљењу“ — џелат му је сломио мач о главу, а затим га ошамарио. Племић није могао да поднесе тај шамар. Скочио је и ударио џелата тако да је овај прелетео преко ограде.