Како је Русија дочекала почетак Првог светског рата

„Русију је захватио вихор. Млађа генерација је ликовала: „Рат, рат!“, као да се догодило нешто веома радосно. Патриотски успон је био колосалан“, сећала се Вера, ћерка генерала Михаила Алексејева.

Штрајкови и протести у фабрикама су одмах престали. У градовима су се одржавали скупови подршке рату, где су се чуле пароле: „Доле Немачка!“, „Живела Русија!“ и „Живео Цар!“

Другог августа, Србин Миленко Вукићевић нашао се на тргу испред Зимског дворца у Санкт Петербургу, где се окупило четврт милиона људи. „Сви су искрено и живо викали... Тада су сви желели победу над непријатељем. И може се рећи да је цела Русија дисала тим духом“, присећао се он. 

„Слогани о одбрани отаџбине су ме освојили. Зато сам неочекивано за себе и своју породицу постао војник“, сећао се будући совјетски маршал Александар Васиљевски.

Чак и у не баш лојалним националним периферијама, дошло је до пораста патриотског расположења. У Хелсинкију су локални становници претукли групу немачких грађана, а у Варшави су добровољци масовно кренули да се пријаве у војску „да бране Словене“.

Истовремено, већина војника није имала појма о разлозима рата. Генерал Алексеј Брусилов се сећао:

„Колико пута сам питао у рововима за шта се боримо, и увек сам неизбежно добијао одговор да је неког надвојводу Пепера и његову жену убио неко, и да су зато Аустријанци хтели да увреде Србе. Али ко су били Срби – нико није знао, ко су Словени – такође је било нејасно, а зашто су Немци одлучили да се боре око Србије – било је потпуно непознато…“