„Да ли Руска црква треба да буде богата или сиромашна?”

До краја XV века готово је било завршено уједињење подељених руских земаља око Москве. У новој Московској држави, Црква је била један од највећих земљопоседника, па је самим тим имала и значајну политичку моћ. Међутим, почетком XVI века унутар Цркве избио је идејни сукоб који историчари називају „спор између Јосифљана и оних који нису поседовали земљу“. Иако је наизглед реч била о богословском питању, у суштини се расправљало о нечему много ширем — о месту и улози Цркве у друштву и њеном односу према државној власти.

Јосиф Волоцки

Ко су Јосифљани и непоседници?

У средишту спора било је питање власништва над црквеним земљиштем.

Јосифљани су били следбеници Јосифа Волоцког (1439–1515), игумана Волоцког манастира. Залагали су се за право манастира: да поседују земљу, села и другу имовину. Према њиховом схватању, богатство није требало да служи раскоши, већ да Цркви омогући широку добротворну, просветну и друштвену делатност — да издржава болнице, прихватилишта и школе. Такође, залагали  су се за тесну повезаност Цркве са великокнежевском влашћу и за оштре мере против јеретика.

Икона „Свети Нил Сорски“

Непоседници су били следбеници Нила Сорског (око 1433–1508), монаха Кирило-Белозерског манастира, и његових ученика, познатих као „Заволшки старци“. Учили су да монаси треба да живе од рада својих руку, да се одрекну имовине и да не примају милостињу. За њих су најважнији били унутрашњи духовни живот, молитва и лично морално усавршавање, а не спољашње богатство и раскош. Нил Сорски је сматрао да прекомерна раскош у храмовима може бити штетна и удаљити вернике од истинског духовног пута. Непоседници су заговарали кротост и опроштај према јеретицима.

Као резултат тога, непоседници су ценили независност Цркве од световне власти, док су јосифљани активно подржавали јачање аутократије.

Православни манастир Јосиф-Волоцки близу Волоколамска, Московска област, Русија

Како се спор завршио?

Први отворени сукоб избио је на црквеном сабору 1503. године, када је велики кнез Иван III покушао да покрене питање одузимања црквених земаља. Јосифљани су се томе оштро успротивили и успели да одбране имовину манастира. 

Непоседници су поражени. Истакнути богослов и преводилац Максим Грк и публициста Васијан Патрикејев, најближи сарадник Нила Сорског, осуђени су 1531. године. Победа је припала јосифљанима, што је имало велике последице за Руску цркву.

Црква је постала још чвршће повезана са државом. Манастири су задржали своје богатство и земљишне поседе, а друштвена улога Цркве је додатно ојачала.