Зашто је избор за „Мис Русије“ дуги низ година одржаван у Паризу?

За све су биле криве револуција и грађански рат у Русији, који су стотине хиљада њених грађана натерали да побегну у Европу. Тако се 1926. године у руској избегличкој заједници у Паризу родила замисао да се организује избор за најлепшу Рускињу.

У почетку је носио назив „Краљица руске колоније у Паризу“, а учествовале су искључиво девојке које су живеле у француској престоници. Три године касније такмичење је проширено на целу Европу, а назив је промењен у „Мис Русије“. То је било неопходно како би победница могла да учествује на изборима за „Мис Европе“ и „Мис света“.

Кандидаткиње су биране међу неудатим Рускињама старости од 16 до 25 година, које су у Париз могле да допутују само у пратњи старијих чланова породице. Важан услов било је поседовање избегличког пасоша. Када се испоставило да победница из 1928. године, Валентина Остерман, има немачко држављанство, круна јој је одузета.

Такмичење се одвијало „у беспрекорно моралном окружењу“. Никакви купаћи костими нису долазили у обзир! Такмичарке су излазиле пред публику у „обичној одећи“, а могле су да се представе и у бунди и шеширу. Састав жирија био је заиста изузетан. Лепоту девојака су у различитим годинама оцењивали писци Александар Куприн и Иван Буњин, песникиња Надежда Тефи, балерина Олга Преображенска и сликар Александар Беноа.

Међу победницама овог избора биле су Нина Северска, сестра чувеног руског и америчког ваздухопловног конструктора Александра Прокофјева-Северског, Татјана Маслова, која је понела титулу „Мис Европе 1933“, и Марина, кћи чувеног оперског певача Фјодора Шаљапина.

Марина се касније присећала да ју је мајка натерала да учествује:

„Ја то уопште нисам желела! У оно време, да те пред свима прогласе лепотицом — па то је била срамота! Намерно нисам хтела ни да се нашминкам ни да се посебно обучем. Дошла сам бледа као смрт, са ’балетском’ фризуром, а главу сам још увила у оренбуршку мараму, јер сам се од муке чак и прехладила. Друге девојке су стајале лепе и дотеране. А изабрали су мене, овакву наказу…“

Након избијања Другог светског рата 1939. године, избор је укинут. Обновљен је тек 54 године касније, али овога пута у самој Русији.