На данашњи дан 1975. године почео је совјетско-амерички свемирски лет Аполо-Сојуз
САД и СССР су се сложили око овог споразума још 1972. године. Три године касније, 15. јула, совјетска летелица Сојуз 19 лансирана је са космодрома Бајконур са два космонаута у броду. Један од њих био је Алексеј Леонов, први човек који је ходао у свемиру. Посада Апола, која је лансирана убрзо након тога са Кејп Канаверала, састојала се од три астронаута.
19. јула догодило се историјско спајање два брода. Први који су се срели били су команданти, Леонов и Томас Стафорд. „Отворили смо отвор и руковали се изнад Елбе – то је било симболично. Руковао сам се са Стафордом и увукао га у наш брод. Сви смо заједно седели за столом у нашем броду“, испричао је Леонов.
„Пристајање свемирске летелице Сојуз-Аполо.“ Цртеж уметника А. Качугина.
Сојуз и Аполо су остали у споју 46,5 сати, током којих су извршили пробно одвајање, а затим поновно пристајање. Посаде су спровеле низ научних студија, али је примарни циљ програма био политички. Програм је показао да су чак и током Хладног рата две суперсиле биле способне да заједнички истражују свемир у мирнодопске сврхе.
Посада заједничког совјетско-америчког свемирског пројекта Аполо-Сојуз (АСТП) - космонаути Алексеј Леонов, Том Стафорд и Дик Слејтон (с десна на лево).
