GW2RU
GW2RU

Уметност пријатељства: Играј за браћу - више од игре!

лична архива
Андреј Леонов, оснивач и идејни творац удружења Serbian Tifo, данас нам износи 7 чињеница о раду и животу овог преко потребног пројекта - покрета хуманости, вере и љубави према Србији.

 

лична архива

1.
Моја љубав према Балкану и Србији није се развила одмах. Мој први сусрет са „Балканцима“ био је на трибинама навијача московског Спартака, када сам сазнао да имамо сестрински клуб, Црвену звезду. Ова информација ми се јако допала и док сам гледао видео снимке навијача Спартака који путују на београдску Маракану, пожелео сам и сам да путујем. У децембру 2010. године, на путу за Жилину, одлучили смо да направимо једнодневни излет у Београд како бисмо присуствовали домаћој утакмици Црвене звезде и из прве руке доживели атмосферу.

Наша прва посета Београду нас је потпуно бацила у размишљање да ли треба да се вратимо овуда уопште или не. Због проблема са „визом„ на повратку смо свратили у Суботицу, где смо осетили прави укус Србије. Прва пљескавица, права домаћа кафа, дивне пијаце са локалним  сувенирима и прве мисли о томе колико је све то било страва. Повратак у Београд, подношење захтева за нову визу и цео следећи дан без кише - град је почео сам да се открива, остављајући најлепши утисак. Већ су постојали тренуци носталгије и жеље за повратком.
Захваљујући честим путовањима и посећивању гостујућих утакмица Црвене звезде, могао сам да видим не само престоницу већ и нова лепа места, што ми је додатно усадило љубав према овој земљи.

лична архива

2.
Једном смо путовали на гостујућу утакмицу у Сурдулици и успут смо свратили у манастир Манасија! Читав минибус је изашао, упалио свеће, поклонили се иконама, купили поклоне од манастирског продавца, а затим наставио даље. За Русе је било шокантно што су могли само да сврате у манастир на путу до гостујуће утакмице! Ово ме је још више навело да схватим да ова земља није тако једноставна и да има свој јединствени шарм.
Али друга прича која ми је променила поглед на свет догодила се на хрватско-мађарској граници, када смо путовали на гостујућу утакмицу у Загреб. Пре Будимпеште, био сам у Србији, а моја торба је била пуна сувенира и реквизита. Граничник је био шокиран, претражио нам је ауто, пронашао налепницу бенда Делије из Книна, побеснео и забранио ми улазак. У том тренутку сам знао само енглески и нисам могао да схватим каква је ово демократија или шта им је тај „терориста“ Ђујић урадио. После ове приче сам почео да учим српски и почео сам да обраћам много више пажње на историју.

лична архива

3.
Путујући по Србији, сусрели смо се са активностима српских волонтерских група, па чак је и Фондација Делије, организација навијача, била ангажована у великим добрим делима. Видели смо да се то дешава у позитивној атмосфери и заиста смо желели то да поновимо.

лична архива

4.
До нашег Видовданског путовања 2018. године, већ смо завршили нашу прву волонтерску кампању и донирали прикупљена средства онима којима је помоћ потребна на Косову и Метохији. Схвативши да следеће године нећемо моћи да присуствујемо на Газиместану, одлучили смо зашто се не бисмо окупили у Москви и некако учинили дан значајним.
Тада нам је синула идеја: зашто не бисмо ујединили све наше претплатнике на овај дан и одржали добротворни фудбалски турнир?
Од 2019. године сваког лета у Москви одржавамо годишњи турнир посвећен великом празнику Видовдан. Заинтересовало се и више региона, а током година појавили су се редовни турнири у Јекатеринбургу, Конакову и Владимирској области (Камп простор „Мала Србија„). Поред турнира, израђујемо сувенире у Србији и дистрибуцијом  прикупљамо средства за подршку локалним и веома неопходним местима на Косову и Метохији, у Србији и Републици Српској.

5.
У суштини, на нас ништа није утицало, ни политичка слика, ни нека посебна лична убеђења. Размислили смо и видели како су се кроз историју такве ствари радиле,  вековима пре нас, и схватили да морамо наставити да учествујемо на нашем нивоу у пословима који уједињују наше земље. Не сусрећемо се са политиком, и она не утиче на наше активности јер директно комуницирамо са људима у Русији, Србији и Републици Српској. 

лична архива


6. 
Планови и перспективе) Тренутно одржавамо пет турнира годишње! Зимски турнир у Москви посвећен је Руско-српском првенству, летњи турнир је посвећен Видовдану, а још три региона су домаћини наших турнира: Јекатеринбург (Свердловска област), Конаково (Тверска област) и Мала Србија (Владимирска област).
У октобру 2025. године, захваљујући подршци Фондације Небојше Јанковића, успели смо да стигнемо до Србије и Републике Српске, где смо одржали турнире у Београду, Вишеграду и Рашки. Стога, са сигурношћу можемо рећи да је наш турнир постао међународни.
Наши планови свакако укључују проширење броја региона који су домаћини руско-српских турнира; сањамо да путујемо у Белорусију и играмо.А ако Бог да, долазимо на Свету Петку у Србију и организујемо турнир у њену част у Рашки.

Организација три године учествује у традиционалној акцији „Литургијске упутнице за манастире Косова и Метохије“, која омогућава да се подржи Српска цркву у региону. Волонтери из заједнице прославили су своју славу у цркви Свете Параскеве Кравиће.
лична архива

Што се тиче подршке руско-српским турнирима долази од обичних људи и наших претплатника. Они нам помажу на овом путу. Од свих званичних организација, само је представништво РС у Москви заинтересовано за наше активности.
Српски ресторани у Јекатеринбургу, Москви и Санкт Петербургу су посвећени и учествују на турнирима редовно(Стара таверна, Дамил и Укусно). Хвала вам!

7.
Одржали смо 8. фебруара, у Мањежу Академије Спартак наш 4. руско-српски турнир посвећен Дану РС. Овај турнир је био невероватан!
Прошлогодишњи зимски турнир окупио је 6 тимова, а данас су на терен изашли представници 20 тимова из Русије, Србије и РС!
Турнир је одржан у потпуно пријатељској атмосфери и није било повређених! Овај турнир, као и сви остали, био је хуманитарног карактера. Овог пута, сав приход је дониран наставнику руског језика за набавку потребног материјала.
Победила је екипа Рубеж, а мали пехар је отишао у ОФК.

Око 250 учесника на терену Мањежа Академије Спартак, 2026
лична архива

Наша група је свакако посвећена српској навијачкој сцени и вестима са трибина, али пошто је фудбал део популарне културе у овој дивној земљи, наш циљ је да покријемо све што окружује домаће навијаче, наводи се на званичној страници у друштвеној мрежи ВК.
Бити једноставна информативна група која не прелази строге границе једне теме делује нам толико застарело, па ћемо покушати да вас увучемо у вртлог догађаја који се одвијају широм огромних пространстава Старе Србије. Наша група тежи да буде на услузи и да помогне становницима Косова и Метохије малим иницијативама. Придружите нам се и немојте остати по страни!

Супруга Дарија је увек уз Андреја, одлична организација и подршка су загарантоване
лична архива