Како је СССР покушао да изгради подземну подморницу
Тридесетих година 20. века, совјетски инжењер Александар Требљев развио је машину за „подземну навигацију“. Била је осмишљена за нафтна налазишта и полагање цевовода до њих.
„Механичка кртица“ је копала у земљиште помоћу бушилице и кретала се брзином од 10 км/ч. Њоме је управљао или возач или даљински, а напајала се електричним каблом са површине.
Требљев је замислио обећавајућу будућност за свој изум ван индустрије: „Науке попут палеонтологије отвориће нове могућности за тражење фосилизованих животиња; археолози ће моћи лако да продру дубоко у алувијалне стене и открију многе тајне древних народа.“
Током тестирања на Уралу 1946. године, „механичка кртица“ је пузала 40 метара под земљом. Међутим, званичници су и даље били незадовољни: механизми су се стално кварили, а поправке су биле дуготрајне и радно интензивне. По њиховом мишљењу, трошкови нису оправдавали крајњи резултат.
Војска није показала интересовање за подземну подморницу, па је пројекат укинут.
