Одакле потиче главни зимски чаробњак Русије: Дед Мороз

Хришћански светац

У европској традицији, Деда Мраз долази деци за Божић, а његов лик се повезује са Светим Николом Мирликијским, свецем који је живео крајем 3. и почетком 4. века. Свети Никола је такође био поштован у Русији, а његов лик је „спојен“ са паганским божанством Велесом. Стога се веровало да штити стоку и дивље животиње, спасава путнике на води и да је повезан са загробним животом. Није случајно да је један од празника повезаних са овим светитељем - Дан Светог Николе био управо после Божићног поста.

Лик из словенске митологије

Такође познат као Трескун, Студенец, Карачун или Морозко. То су била имена источнословенских духова одговорних за хладноћу и мраз. Јаки мразеви, мећаве, снежне падавине који је могао да заледи реке и језера - све је то било њихово дело.
У 18. и 19. веку, уочи Светог Василија, који је падао на Нову годину, односно 31. децембра, преминули преци су симболично позивани за сто. Морозку су се такође нудиле посластице, како не би замрзао жетву; даровли су му посебне поклоне - кисељ, кувану пшеницу или палачинке. Такође су га молили да буде попустљивији према усевима и да им не донесе мраз.

Књижевни јунак

У 19. веку, лик Морозка се појавио у уметничкој књижевности. Морозко је делимично био сличан свом паганском „рођаку“. На пример, збирка Владимира Одојевског „Приче о деди Иринеју“ садржи причу о Морозу Ивановичу — он не лута шумом са штапом нити доноси мраз, већ живи у чаробној земљи до које се може доћи кроз бунар. Јунакиња бајке, Рукодељница, једном приликом је успела да изаврши Морозове задатке и добила је шаку сребрњака и „дијамант да  закачи шал“ као награду. Њена лења сестра, која није ништа урадила, добила је леденицу и полугу од живе.

Бајке Александра Афанасјева приказују Морозка — стараца са белом брадом и штапом у рукама, којим доноси мраз у свој посед. Зла маћеха је послала своју пасторку у шуму у сигурну смрт, али њена кротост и стрпљење су обрадовали Деда Мраза, који ју је угрејао и дао јој богате поклоне. Њене немарне сестре, с друге стране, биле су претворене у лед  због своје грубости.

Деда Николај

У 19. веку, у Русији се појавила традиција украшавања божићних јелки. Уз њих, могао се срести и лик Деда Мраза: у немачкој традицији, Стари Рупрехт или Деда Николај, али ови ликови нису били баш популарни. Пред крај века почео је да се појављује Деда Мраз, кога су више сродни и одраслима и деци. Али то није дуго трајало: револуција је укинула све верске празнике и све што је повезано са њима.

Наш Деда Мраз

Тек 1935. године, када се појавила идеја о постављању божићне јелке за Нову годину, ликови повезани са њом су се сетили. А онда се Деда Мраз вратио, овог пута као љубазни зимски чаробњак. Задржао је неке од особина свих својих „предака“, али је био потпуно нови јунак - лик из бајке, неповезан са религијом или другим „реликтима прошлости“. Први пут се појавио код новогодишње јелке у Дому синдиката да свима честита долазак Нове 1937. године. Са својом огромном брадом, штапом и крзненим капутом био је тако упечатљив да ништа друго за програм није требало ни измишљати.

Од тада главни зимски чаробњак редовно честита деци и одраслима Нову годину. Није било изузетака, чак ни током Великог отаџбинског рата. Прошло је скоро 90 година откако се модерни Деда Мраз први пут појавио, али до данас, ниједан лик није популарнији од њега.

Деда Мраз и Снегурочка код новогодишње јелке у дворани Великог Кремљовог дворца.

Деда Мраз и девојчица