5 празника које славе само православни хришћани
1. Покров Пресвете Богородице
Један од најпоштованијих празника у православљу слави се 14. октобра и има византијске корене. Према легенди, 910. године, током опсаде Цариграда, Богородица се јавила верницима у цркви Влахерне. Као знак заступништва, раширила је свој покривач за главу, омофор, над парохијанима. Тако је заштитила град. Верује се да је овај празник постао широко распрострањен у Русији у 12. веку захваљујући кнезу Андреју Богољубском. Узгред, управо је он, 1165. године, саградио једну од најпознатијих и најлепших цркава у његову част – цркву Покрова на Нерли.
2. Преображење Господње
19. августа православни хришћани славе Преображење Господње – догађај када су апостоли Јован, Петар и Јаков видели Христа у свој Његовој слави на гори Тавор. До тог тренутка, Он ни на који начин није показао своју божанску природу. Овај празник има и други, народни назив: Јабучни Спасов. На Преображење се благосиљају плодови нове жетве — у Русији се јабуке доносе у цркве.
3. Воздвижење Часног Крста
27. септембра се обележава празник Воздвижења Часног Крста. На овај дан, православни хришћани поштују крст на којем је Христос разапет и чуда његовог открића у Јерусалиму 326. године, а затим и његов повратак из персијског ропства у 7. веку. Сваки пут се крст подиже и окреће у свим правцима како би верници могли да га поклоне.
4. Нерукотворени лик Христов
29. августа православни хришћани обележавају пренос Нерукотвореног лика Христовог у Цариград. Према предању, Авгар, краљ сиријског града Едесе, боловао је од губе и послао је уметника у Палестину да наслика лик Христов. Али он није успео да ухвати Спаситељево лице. Затим је опрао лице и обрисао га крпом (или ланом). У тренутку се на њему утиснуо лик Христов. Примивши крпу са ликом, Авгар је исцељен. У 10. веку, непроцењива тканина је пренета у Цариград. Други назив за овај празник је Орахов или Ланени Спас. Обичај је да се на овај дан благосиљају ораси, а жетва житарица се обично завршава до краја августа.
5. Поворка Часног Крста
Овај празник је настао у Византији у 9. веку, а у Русији је почео да се слави у 14. веку. Према легенди, у августу, када су болести биле најраспрострањеније у Цариграду, свечана поворка је носила Часни крст градским улицама.
У руској традицији, овај празник је био повезан са још једним важним догађајем: 1. август (по старом стилу) обележавао је крштење Руси.
14. августа, када се данас слави овај празник, благосиљају се вода и мед од нове жетве. Отуда и његов народни назив, Медени Спаситељ.