5 празника које славе само православни хришћани

1. Покров Пресвете Богородице

Један од најпоштованијих празника у православљу слави се 14. октобра и има византијске корене. Према легенди, 910. године, током опсаде Цариграда, Богородица се јавила верницима у Влахернској цркви. Као знак заступништва, раширила је свој покривач за главу - омофор - над парохијанима. Тако је заштитила град. Верује се да је овај празник постао широко распрострањен у Русији у 12. веку захваљујући кнезу Андреју Богољубском. Узгред, управо је он 1165. године подигао једну од најпознатијих и најлепших цркава у његову част - Покров на Нерли.

Покров Богородице (новгородска икона)

2. Преображење Господње

Православни хришћани славе Преображење Господње 19. августа - догађај када су апостоли Јован, Петар и Јаков видели Христа у свој Његовој слави на гори Тавор. Пре овог тренутка, Христос ни на који начин није показао своју божанску природу. Овај празник има и други, народни назив - Јабучни Спас. На Преображење се благосиљају плодови нове жетве - у Русији се јабуке доносе у цркве.

„Преображење Господње“

3. Воздвижење Часног Крста

Воздвижења Часног Крста, 27. септембар - на овај дан православни хришћани поштују крст на којем је Христос разапет и чуда његовог открића 326. године у Јерусалиму, а затим и његов повратак из персијског ропства у 7. веку. Сваки пут се крст подиже и окреће у свим правцима како би верници могли да му се поклоне.

4. Спаситељ Нерукотворен

Православни хришћани се сећају преноса Христовог лика нерукотвореног у Цариград, 29. августа. Према легенди, Авгар, краљ сиријског града Едесе, боловао је од губе и послао је уметника у Палестину да наслика Христов лик. Али није могао да ухвати лице Спаситеља. Затим је опрао лице и обрисао га крпом (или платном). У том тренутку, на њему се утиснуо Христов лик. Примивши крпу са својим ликом, Авгар је исцељен. У 10. веку, непроцењива тканина је пренета у Цариград. Други назив за празник је Орахов или Платнени Спаситељ. Обичај је да се на њој благосиљају ораси, а до краја августа жетва је обично била завршена.

Христов лик нерукотворен. Новгородска школа иконописа, око 1100. године.

5. Изношење Крста Господњег

Овај празник се појавио у Византији у 9. веку, а у Русији је почео да се слави у 14. веку. Према предању, у августу, када су болести највише харале у Цариграду, свечана поворка је носила Крст Господњи улицама града.

У руској традицији, овај празник је био спојен са још једним важним догађајем - 1. августа (по старом стилу) одвијало се крштење Руси.

14. августа, када се овај празник слави у нашем времену, благосиља се вода и мед нове жетве. Отуда и његов народни назив - Медени Спас.

Порекло часних дрвећа Животворног Крста Господњег