Света Гора: посета руског манастира Светог Пантелејмона

"На Светој Гори налази се двадесет манастира. Међу њима је седамнаест грчких манастира, затим српски манастир Хиландар, бугарски манастир Зограф и руски манастир Светог Пантелејмона. На ово путовање кренуо сам у групи од петорице искусних ходочасника. Сви смо раније посећивали Свету Гору, али смо овога пута имали посебну жељу да посетимо манастир Светог Пантелејмона.“

„Из Кареје смо кренули светогорским таксијем. Пут нас је водио поред скита Старог Русика, места које је посебно значајно за српски народ. Према предању, управо је овде Растко Немањић примио монашки постриг и добио име Сава. Било је рано јутро када смо пролазили поред Старог Русика, па скит још није био отворен за посетиоце.

Убрзо смо стигли до манастира Светог Пантелејмона. Светогорски такси оставио нас је недалеко од улаза, а ми смо наставили пешице и пожурили како бисмо стигли у храм, у којем је већ почела Света Литургија. Посебно смо се радовали што смо стигли да учествујемо у литургијском сабрању са манастирским братством. Монаси су нам указали велико гостопримство, а после богослужења позвали су нас и на трпезу љубави.

Ушли смо у манастирску трпезарију, где нам је послужен ручак припремљен на води. Иако је оброк био посан и једноставан, трпеза је била богата. Одмах се могло осетити да су у њену припрему била уложена три најважнија састојка: љубав, труд и молитва.“

„Након ручка, сви ми, манастирски гости, били смо позвани да целивамо честице моштију светитеља које се чувају у манастирској ризници. Том призору и духовном доживљају нисам могао да се надивим.“

„У православном искуству свете мошти сведоче о присуству Божје благодати у животима људи које је Господ прославио. У манастиру Светог Пантелејмона тај осећај светости био је нарочито снажан и помогао ми је да дубље доживим духовне благодати Свете Горе. Наша група се касније раздвојила. Једни су кренули пешице према чудотворном извору, док су други посетили гробљанску капелу, манастирско гробље и костурницу. Ја сам отишао до гостопримнице за ходочаснике како бих се одморио и расхладио чашом хладне воде.
У гостопримници се налазио човек који је помагао у кухињи. Упитао сам га да ли могу да добијем кафу, а он ми је рекао да се слободно послужим топлом водом и инстант кафом. Када сам сео, неочекивано се понудио да ми припреми еспресо, а затим ме послужио слаткишима и чоколадом, који су ми у том тренутку веома пријали. Био сам му неизмерно захвалан.“

„Испијајући кафу, гледао сам према пучини Егејског мора и радовао се тишини и лепоти које сам тога дана доживео. Ускоро су ми се придружили и остали чланови наше групе. Упитао сам човека из кухиње да ли би и њима могао да припреми еспресо, али ми је одговорио да за то има благослов само када кафу припрема монасима. Нисам тражио додатно објашњење. Кафу коју ми је већ послужио доживео сам као неочекиван дар и мали знак пажње који ми је тог дана много значио. Мене је то удостојило мишљења да сам дариван посебним благословом Пресвете Богородице и Светог Пантелејмона. Тада се у гостопримници појавио руски ходочасник којег смо претходног дана срели у Кареји, код Испоснице Светог Саве. У њој се чува чудотворна икона Пресвете Богородице Млекопитатељнице, а о њој брине отац Никодим.

Пошто познајемо оца Никодима, претходног дана смо са великом жељом дошли у Испосницу очекујући сусрет са њим. Један брат из наше групе, узбуђен због доласка, уместо звона повукао је конопац на којем је висило кандило изнад улазних врата. Кандило се заљуљало и готово преврнуло. Све то је посматрао један руски ходочасник који нас је упозорио да отац Никодим тренутно није доступан, али ми смо наставили да тражимо звонце и притом поново пољулали велико кандило испред улазних врата. У том тренутку руски ходочасник у неверици шта види, окренуо се и готово побегао од нас. Када нас је данас, у гостопримници манастира Светог Пантелејмона поново приметио исти руски ходочасник, опет се зачуђено окренуо и отишао од нас. Ми смо се насмејали необичном поновном сусрету, али због непознавања руског језика нисмо успели да му објаснимо неспоразум. Тај догађај остао нам је као симпатична, али и корисна опомена да светињама увек треба прилазити пажљиво, мирно и без журбе.“

„Још неко време седели смо и одмарали се у манастирској гостопримници, али је ускоро требало да кренемо према луци како не бисмо закаснили на брод за Уранополис. Пре поласка застао сам испред манастирске капије. На зиду, лево од улазних врата, приметио сам фотографију на којој се међу окупљеним људима види женски лик, за који се верује да представља Пресвету Богородицу. Испод фотографије, на руском и грчком језику, налази се натпис:
„Чудо појаве Богородице 21. августа 1903.“

Фотографија је настала 21. августа, односно 3. септембра 1903. године по новом календару, током поделе милостиње сиромашним монасима. Снимио ју је монах Гаврило, а манастирски архив објавио ју је 1997. године. О овој фотографији још давно ми је говорио мој духовни отац, архимандрит Гаврило (Вучковић). Према манастирском предању, управа је због све мањих залиха намеравала да прекине дотадашњу поделу помоћи. Монах Гаврило требало је да фотографише последњу поделу милостиње. Тада је међу окупљенима приметио непознату жену, која се касније појавила и на фотографији, окружена светлошћу. Манастирски оци су овај догађај разумели као знак да не треба прекидати милосрдну помоћ сиромашној братији, па је манастир наставио са давањем хране и милостиње. Стао сам поред фотографије и пажљиво је посматрао, молећи Пресвету Богородицу да и мени дарује парче духовне хране из Своје руке.“

„Убрзо је дошло мало теретно возило са пакетима намењеним манастирској продавници. Потрчали смо да помогнемо носити пакете, а монах који нас је видео да помажемо благо се насмешио. Пошто се то десило тачно на месту испод фотографије, чинило ми се да је моја молитва услишена и да сам добио у своје руке духовне дарове Пресвете Богородице и Светог Пантелејмона."

Јул, 2026. године

Портал „Прозор у Русију“ се срдачно захваљује Ненаду Бадовинцу на сарадњи 
и топло препоручује друге путописе аутора.