Како се веверице носе са јакутским мразевима?

Године 1929, совјетски зоолог Николај Огњев класификовао је јакутску веверицу као посебну подврсту. То значи да су, током свог живота у суровим условима Јакутије, ови глодари стекли јасне разлике од обичне веверице.

Најважније је њихово необично крзно. Боја крзна јакутске веверице креће се од тамно сиве до скоро црне, са белом пругом на грудима. До зиме постаје још гушће и гушће, добијајући плавкасти подтон. То им омогућава да се камуфлирају у зимској шуми.
Због свог луксузног крзна, веверица је некада била мета трговине крзном, заједно са самуром.

Еволуција је осигурала да јакутска веверица може да преживи чак и на ниским температурама. За разлику од других животиња, активна је током дана, у најтоплијим сатима, а на ниским температурама може остати у шупљини дрвета неколико дана како би сачувала енергију. Своје гнездо изолује не само шумском маховином већ и сопственим паперјем.
Јакутска веверица се може наћи не само у шумама Јакутије већ и у неким областима Камчатке. На полуострво су стигле независно тек пре једног века.