Помоћу ових руских фразеолошких израза можете отпутовати… „НА КРАЙ СВЕТА“!
Мапа вам неће помоћи. Да бисте се снашли, биће вам потребно познавање ових руских израза.
Већ смо писали о изразима који у себи крију називе познатих места. Сада идемо корак даље и истражујемо докле све може да нас одведе руски језик.
1. „Загнать за Можай“
Отерати некога веома далеко, натерати непријатеља у бекство. У стара времена, слободни мислиоци су слати изван Можаја (данас Можајск). Због тога се у свести већине људи овај град налазио негде веома далеко. Према једном тумачењу, израз „загнать за Можай“ настао је у XVII веку, када су војске Минина и Пожарског потискивале пољске освајаче према територији Пољско-литванске државне заједнице. Непријатељске трупе повлачиле су се у правцу Смоленска, пролазећи и поред Можајска. Током Отаџбинског рата 1812. године овај израз поново је постао популаран, овога пута у вези са повлачењем Наполеонове војске из Русије.
2. „К чёрту на кулички“
На неко непознато, забачено место, у недођију. Тако су се некада називали мочварни предели у шуми. Људи су веровали да на таквим местима обитавају разни зли духови, међу њима и ђаволи. Више о пореклу овог израза можете прочитати овде.
3. „Послать на Кудыкину гору“
Ако вам неко овако одговори, знајте да вам поручује како сте превише радознали и да се мешате у туђе послове. У давна времена Кудикином гором називали су места на којима су се обављали пагански обреди. А људе који су постављали неприкладна питања називали су „кудыкама“. Наиме, ловци нису волели да откривају куда се упућују у лов, како не би призвали несрећу и уплашили ловачку срећу. Уместо одговора, кроз шалу би говорили: „на Кудыкину гору“. Временом су тако почели да одговарају и други сујеверни људи. Иначе, Кудикина гора заиста постоји и може се пронаћи на мапи.
4. „В глушь, в Саратов“
Тачније: „В деревню, к тетке, в глушь, в Саратов“ — „На село, код тетке, у недођију, у Саратов“. Овако размишља јунак комедије Александра Грибоједова „Невоља због памети“ када говори о бекству од искушења московског живота. Израз је временом постао познат.
5. „Куда Макар телят не гонял“
На веома удаљена и забачена места, далеко од цивилизације. Истраживачи сматрају да се овај израз првобитно могао односити на сиромашног човека који је пристајао да чува стоку чак и на најудаљенијим и најлошијим пашњацима. Временом је почео да се употребљава када се желела нагласити велика удаљеност неког места од цивилизације.
6. „За тридевять земель“
На крај света, у неку далеку и непознату земљу. Управо тамо су јунаци руских народних бајки одлазили у потрази за „тридеветим царством“ и „тридесетим царством“.
