Најугледнија школа Руског царства

За 32 године постојања Царскоселског лицеја, ову школу завршило је нешто мање од 300 ученика. Била је толико угледна и затворена за шири круг становништва да су право на школовање у њој имали готово искључиво младићи из најугледнијих племићких породица.

Лицеј у царској палати

Царскоселски лицеј основао је 1811. године лично цар Александар I. Планирао је да се у њему заједно образују његова млађа браћа, царевићи и синови блиских сарадника, како би царски наследници имали прилику да се надмећу са вршњацима. Лицеј је отворен, али без царских синова, који су због избијања рата са Наполеоном и нестабилних политичких прилика ипак наставили школовање код куће.

Школа је била смештена у посебном крилу раскошне Катаринине палате у Царском Селу, летњој резиденцији царске породице. Ученици су ту не само учили већ и живели. Сваки је имао своју малу собу, опремљену најнеопходнијим стварима: креветом, писаћим столом за којим се радило стојећи и огледалом. Собе су биле раздвојене танким преградама које нису досезале ни до плафона. Тако су, на пример, Пушкин и његов најбољи пријатељ Иван Пушчин могли да разговарају један с другим кроз зид.

У совјетско време у згради је отворен спомен-музеј, у коме су обновљени изглед учионица и ученичких собица, које је сам Пушкин називао „ћелијама“.

Ко је и како учио у лицеју?

У лицеј су примани дечаци узраста од 10 до 14 година, а школовање је трајало шест година. Учили су веронауку, право, логику и друге сродне предмете, књижевност, неколико страних језика, историју, лепе уметности и математику. Велика пажња посвећивала се и физичком развоју: ученици су вежбали гимнастику, пливали, учили мачевање и јахање. У лицеју се захтевала строга дисциплина, али телесно кажњавање није било дозвољено.

Ученици нису били само припадници привилегованог друштвеног слоја већ и младићи од којих се очекивало да постану најспособнији државни службеници Царства. Школа их је припремала за високе положаје у државној управи. Међу најпознатијим лицејцима био је Александар Горчаков, дугогодишњи министар спољних послова и државни канцелар. Многи ученици остали су упамћени и као Пушкинови пријатељи.

19. октобар — датум који зна цела Русија

Датум оснивања Царскоселског лицеја, 19. октобар, добро је познат широм Русије, па и школарцима. Пушкин је том датуму посветио неколико песама у којима се присећао својих лицејских другова и заједничких школских дана. Занимљиво је да Пушкиново породично порекло, строго гледано, није било довољно угледно за упис у лицеј. Ипак, за њега се заузео стриц Василиј Љвович Пушкин, који је познавао Михаила Сперанског, једног од главних покретача оснивања ове установе. Будући песник је, уз то, успешно положио пријемни испит.

Пушкин је похађао лицеј од своје дванаесте до осамнаесте године. У његовој школској документацији наставници су забележили: „Непостојан и лакомислен, вешт у француском језику и цртању, а у рачунању лењ и заостаје.“ На једном од испита наступио је пред Гаврилом Державином, истакнутим песником царског двора. Према Пушкиновом сопственом сведочењу, Державин га је тада „благословио“.

Године 1843, по наређењу цара Николаја I, лицеј је пресељен у Санкт Петербург и добио је ново име — Императорски Александровски лицеј. У њему су се и даље школовали синови највиших дворских достојанственика, а последња генерација ученика завршила је школовање 1917. године.