Како се мења настава руског као страног језика

Наставници руског као страног језика свакодневно воде тешку битку са ТикТок-ом и другим друштвеним мрежама за пажњу ученика. Да би учење учинили занимљивијим, наоружавају се модерном технологијом.

Разговарали смо са Олгом Халејевом, шефицом Одељења за методику наставе руског као страног језика (РКИ) у Пушкиновом институту у Москви, о изазовима са којима се суочавају савремени наставници и како су се ученици променили. Једно од њених академских и професионалних интересовања је имплементација нових технологија у настави језика.

Ово интересовање датира одавно: пре 20 година, Олга је одбранила докторску дисертацију на тему „Развој и употреба компјутерских игара у самосталном учењу руског као страног језика“.

Вештачка интелигенција

Према речима Халејеве, методе наставе руског као страног језика не могу остати непромењене савременим друштвеним трендовима. Дигиталне технологије се интегришу у све сфере живота, укључујући науку и образовање.

„Све више научних радова се појављује који истражују потенцијал вештачке интелигенције у настави руског као страног језика. Наравно, не кажемо да ће неуронске мреже заменити наставнике – то је немогуће“, каже Олга Николајевна. „Али чињеница да вештачка интелигенција помаже у анализи одређених материјала, избору оптималних метода решавања проблема и проналажењу потребних информација у великим количинама је већ чињеница.“

Нови трендови

Поред покушаја интеграције вештачке интелигенције у процес учења, постоје и други трендови.

С једне стране, дигиталне технологије учења постају све важније и траженије. С друге стране, постоји велика потражња за наставом руског језика уживо са наставником.

„И овде је, наравно, кључно да наставимо да унапређујемо наше методе контакта: говорим о разним пројектима, интерактивним и технологијама заснованим на играма које ће помоћи ученицима да науче да комуницирају на руском у најразличитијим ситуацијама.“

Нови уџбеници

Олга Халејева је уверена да приликом наставе руског као страног језика нису важни само садржај, већ и визуелни аспекти.

„Када страни студент узме уџбеник, то је можда најпоузданији и најдоказанији извор информација не само о руском језику већ и о нашој култури. Наравно, сада имамо интернет и приступ огромним количинама информација, али у оквиру овог избора, важно је пронаћи поуздане изворе, од којих је један уџбеник.“

Наставници више воле да користе нове уџбенике – последњих година објављено је много ажурираних приручника, укључујући и оне које су издали стручњаци из Пушкиновог института. И рад на новим, модерним издањима се наставља.

Студенти широм света

Пушкинов институт има већи број међународних студената, понекад из једног региона, понекад из другог. Традиционално има много студената из Кине и Вијетнама, али сада се географија шири.

„Веома је охрабрујуће што видимо све више студената из афричких земаља. Интересовање за руски језик тренутно оживљава у овом региону. Многи желе да дођу у Русију ради образовања или стручног усавршавања, а имамо програме и за основне и за напредне курсеве усавршавања за афричке наставнике руског језика.“

Олга Халејева такође напомиње да се број студената из Латинске Америке повећао. Због растућег интересовања за учење руског језика, проширио се и број земаља у које наставници руског као страног језика иду да предају: на пример, поред Кубе, додати су Бразил и Колумбија.

„Прозор у Русију“ захваљује Државном институту за руски језик А. С. Пушкин на помоћи у припреми овог материјала.

Питања везана за наставу руског као страног језика широм света разматрана су на 17. Скупштини „Руског света“ у Москви у октобру 2025. године.