Алекса Мирковић: Учећи друге нације, Русија улаже у будућност света

Некада је чувени композитор Стеван Мокрањац са певачким друштвом наступао у академској капели Санкт Петербурга, а сада, поново у Русији наступа један скроман Ваљевац, светски познат композитор и хармоникаш. Ово је мала увертира у интересантну причу о стипендисти Руског дома који је сањао да студира у Русији, Алекси Мирковићу. 

Зашто баш Русија?

- С обзиром да сам се кретао много по такмичењима (Алекса је победник на преко 110 музичких такмичења у 18 земаља света), где год сам наступао, увек су у врху били руски извођачи. И поред тога, где год сам наступао, увек ми је било важно, не какав је неко извођач, него колико одређени наставници и професори имају таквих извођача у својој класи. Увек се може десити један бисер, али колико постоји у низу таквих бисера и много година успешног рада, то значи да је тај професор заиста успешан, односно уколико има огроман број студената. И тако сам решио да дођем у Санкт Петербург управо код професора Александра Ивановича Дмитријева. Његови студенти су ми добри пријатељи и дан-данас,  једни су од најбољих јер освајају висока места на светским такмичењима.

Са њима сам почео да се дружим, позвао сам их у Србију 2019. године на свој српско-руски фестивал, „Ваљевске уметничке свечаности“. А они су мене позвали исте године да одсвирамо заједно концерт у Санк Петербургу на Невском проспекту и тако је пала одлука да будем у Русији.

За мене Русија и даље остаје на светском врху не само што се тиче хармонике, већ и целокупне музичке уметности и уметности генерално.

Тако да је та одлука дошла јако природно. Још 2016. године добио сам стипендију за основне студије, али због неких  животних околности нисам дошао тада да студирам у Русији. Тако да је та жеља у мени расла све више и више.
Уколико и ви желите да постанете стипендиста Руског дома, детаљније о томе можете прочитати на нашем сајту.

Сећам се да сам снимио обраћање које и данас можете погледати на сајту Руског дома везано за подршку будућим студентима у Русији. И овај интервју има исту сврху.

Све време сам контактирао представнике Россотрудничества и постављао питања која се тичу конкретно студирања. Затим смо имали заједнички састанак са представницима у Београду, сви студенти који су уписали те године. Они су нам указали, на шта треба да обратимо пажњу, шта ће  нам бити потребно да бисмо се што боље прилагодили, о неким елементарним пипањима, условима живота итд.

- Одлука да наставим професионално усавршавање у Русији је донесена давно, мислим да је то било много пре него што је уопште издат конкурс за студирање у години у којој сам се ја пријавио. Наиме, ја сам дошао на студије које се зову „асистентура стажировка“, односно, то је припрема кадрова више квалификације. Долази се после завршених специјалистичких студија, или магистарских, а код нас мастер студија. Тако да сам завршио основне мастер студије у нашим крајевима, а онда сам дошао овамо. То је у суштини припрема за рад на факултету, јер колико ми је познато то је један од услова да се ради на факултету.

На који начин си сазнао за програм за странце који желе да студирају у Русији?

- Што се тиче извора информација о студирању у Русији, тренутно не могу да се тачно сетим када сам се пријављивао 2016. године. Мислим да сам ушао на сајт Руског дома да видим да ли постоји таква могућност. И знам да сам био одушевљен да постоји. Мислим да сам и на друштвеним мрежана видео да Руски дом објављује конкурс, односно да Россотрудничество објављује конкурс преко својих представника.

Нисам имао никакву бојазан приликом пријављивања. Једино што сам се плашио да нећу добити ту стипендију и да ми се неће испунити сан. Међутим, како је време пролазило све више сам био сигуран да ће све бити у реду.
Није било никаквих потешкоћа јер све је некако ишло лако. Гледајући са ове временске дистанце и тада ми је нешто говорило да доносим праву одлуку.

Да ли су се оправдала твоја очекивања везано за ниво предавања на факултету?

- Наравно да су се очекивања оправдала. И не само да су се оправдала, него су и превазишла ниво.

Што се тиче услова на факултету, с обзиром да сам тада уписао Санктпетербушки конзерваторијум „Римски-Корсаков“, могу да кажем да се тада факултет налазио у привременој згради, док је старо историјско здање било на реновирању. Председник државе Владимир Путин је посетио недавно свечано отварање обновљеног конзерваторијума.

Био сам фасциниран, с обризом да су ми студенти говорили ово тренутно и није баш најбоље… То „није баш најбоље“ је изгледало много боље од многих европских здања и доста боље него факултети у Србији, боље технички опремљено са салом и огромном библиотеком и медијатеком. Тако да је то био први моменат где сам био одушевљен, а у дому сам брзо стекао пријатеље. То су они пријатељи са којима после и не контактираш много, али то су пријатељи за цео живот.

Сада говоримо о иностраним студентима, пошто је постојала једна јако добра дружина у наше дому где смо се држали заједно веома добро. 

С обзиром на то да наш конзерваторијум има дом за странце, посебно за студенте из Заједнице независних држава и за руске студете, то је био један велики плус. Што се тиче хране, привикао сам се јако брзо и почео да спремам сам јер сам имао доста времена.

Имао сам могућност да брзо упливам у те уметничке воде, уметничка кретања у граду и да стекнем нова професионална познанства. Имао сам могућност да наступам у разним салама, од велике и мале сале Филхармоније, до Маријинског театра у сали Прокофијева. Затим сам наступао у Сибур Арени која има преко 5 хиљада места, у чувеној санктпетербушкој капели где је, колико  ми је познато, Стеван Мокрањац  наступао са београдским певачким друштвом. 

Како си доживљавао град? 

- Све је то друга димензија и, како Руси кажу „более масштабно“, што значи већих размера него код нас.

Корисни савети од Алексе Мирковића

Прилагођавање у граду није тешко ако бар мало знате руски језик - ја сам га самостално учио. 

Искористите сваки минут - јер некада је потребно неколико сати да бисте дошли до посла или до факултета. Размери градова су много већи. Понекад, као и многи Руси планирам своје обавезе у превозу, како би и то време било продуктивно.

Посебан приступ ка одређеној науци и уметности, пут ка решавању сваког проблема и анализа истог - то је оно чему сам се научио у Русији током школовања и то ми јако значи. И не само на професионалном плану, већ и животном и по многим питањима.

Није случајно да су руске дипломе најцењеније - то је систем који руско школство има, доказано је у целом свету, није случајно што огроман број студената жели да студира у Русији.

Оно што бих поручио будућим студентима није неки савет, већ бих поставио једно питање – колико знате земаља где вам дају такав огроман број места за бесплатно студирање? Могу рећи да је то више него великодушно. 
Поред тога што су јако добро плаћене саме студије, на тако добрим универзитетима, имате могућност смештаја у дому, покривање одређених трошкова, односно добијање стипендије која може да вам покрије основне потребе. Мислим да је то већ довољан показатељ колико Русија улаже у образовање.

Тако добро организован систем, где припремљени кадрови чине свет бољим, радећи у будућности на развоју своје земље у најбољем светлу.

Међутим, постоје и друге перспективе. Ја сам остао у Русији, студирајући на Конзерваторијуму у Санкт Петербургу „Римски-Корсаков“ и радећи на другом Конзерваторијуму, „Михаил Глинка“ у Нижњем Новгороду. Тренутно радим као предавач на катедри народних инструмената, с обзиром да хармоника припада народним инструментима и као специјалиста за међународне везе и односе.

Тако да ме је судбина повезала из Санкт Петербугра са Нижњим Новгородом и кроз лични живот и кроз професионални.

Мој пут је специфичан, и чудни су путеви Господњи. То могу да кажем сигурно, буквално сам се уверио у то, јер је Русија земља у којој сам се и оцрковио.

Надам се да ће те перспективе која сам ја успео да достигнем охрабрити студенте који долазе, и да ће и они видети као шта сам и ја видео велики потенцијал у Русији.

Надам се да ће остварити своје снове ако се определе да остану овде или ако се врате у Србију и обогате је својим знањем.