Пет значајних уређаја за комуникацију изумљених у СССР-у

1. Уређај „Говорећи папир“

Инжењер Борис Скворцов дошао је 1931. године до необичне замисли — да се звук не записује на грамофонску плочу, већ на обичан папир. Записивање и очитавање звука заснивало се на оптичком принципу, сличном оном који се користио код филмске траке. У штампарији су на тракама папира штампали звучне записе, а затим их спајали у дугачку траку. Први серијски уређаји „Говорећи папир“ појавили су се 1940. године. Изгледали су готово као радио-пријемници. До пролећа 1941. године произведено је око 700 уређаја. После рата овај изум потиснуле су грамофонске плоче, а потом магнетофони.

2. Радио-пријемник СВД-1

Још један значајан технолошки искорак направљен је у области радио-везе. У Александровској фабрици радио-уређаја 1936. године започета је производња првог совјетског пријемника суперхетеродинског типа, који је омогућавао квалитетнији пријем захваљујући појачању сигнала. Сам уређај није био у потпуности оригинално решење, али су управо тада кућни пријемници овог типа почели да се производе у великим серијама. Поред других техничких предности — попут снажног звучника и могућности пријема кратких и дугих таласа — одликовао се и складним, елегантним изгледом. Производио се до 1941. године, када су нова техничка решења већ почела да га потискују.

3. Механички телевизор Б-2

Производња Б-2 је почела 1935. године у фабрици Козицки у Лењинграду. Имао је екран величине поштанске марке, на којем се приказивала једнобојна слика. Ипак, тридесетих година XX века и то се доживљавало као право чудо. Унутар уређаја налазио се механизам који је окретао диск са сликом. У суштини, Б-2 је био само телевизијски додатак који је могао да претвори примљени сигнал у слику. Уз њега је било потребно набавити и радио-пријемник са електронским цевима, као и посебан пријемник за звук. Ипак, још 1931. године одржано је прво емитовање механичке телевизије — у трајању од читавих 30 минута!

4. Рачунар „Агат“

„Агат“ је био први совјетски серијски рачунар. Производио се током осамдесетих година XX века у неколико фабрика, а у употреби се задржао све до почетка 2000-их. У суштини је представљао совјетску верзију америчког рачунара „Apple“, али су совјетски инжењери изменили готово све у његовој конструкцији и технологији, а у неким решењима чак надмашили узор по којем је направљен.

„Агат“ је имао шири распон боја, што је омогућавало израду занимљивих образовних и играчких програма са анимацијом. Рачунар је пре свега био намењен образовању — управо су се уз њега совјетски школарци први пут упознавали са личним рачунарима.

5. Радио-станица „Алтај“

Мобилна радио-веза постојала је у СССР-у још шездесетих година XX века. Користила се све до почетка 2010-их, када су је потиснуле дигиталне мреже мобилне телефоније друге и треће генерације. Прва станица са антеном постављена је на небодеру из Стаљиновог доба у Москви. Корисници су углавном били државни службеници, којима су радио-уређаји уграђивани у службене аутомобиле марке „Волга“.

До 1983. године систем је обухватао десетине градова и хиљаде корисника. Веза је била веома поуздана и омогућавала је разговор готово као преко обичног телефона. Међутим, имала је озбиљан недостатак — канал је био отворен, па су разговори могли лако да се прислушкују.

1. септембар 1967. године, возач телефонира из свог аута.

Ове и друге експонате можете видети у одељењу Политехничког музеја у Великом Новгороду, у оквиру нове сталне поставке „Век информација. Путовање човечанства кроз епохе и технологије“.