1. вежба: Слушајте аудио снимак и прочитајте дијалог

Након посете Нађи, Џон зове Марију.

Џон: Маша, привет! 
Здраво, Маша!

Марија: Привет!
Здраво!

Џон: Ты занята сегодня? Давай погуляем по городу?
Јеси ли заузета данас? Хајде да се прошетамо по граду?

Марија: Вот это сюрприз! А как же Надя?
Какво изненађење! А шта је са Нађом?

Џон: Она сейчас едет из Владивостока в Санкт-Петербург. Очень надо поговорить.
Она сада путује из Владивостока у Санкт Петербург. Јако бих хтео да попричам са тобом.

Марија: Это неожиданно. Я сейчас на пляже. Ты можешь приехать сюда.
То је неочекивано. Ја сам сад на плажи. Можеш да дођеш код мене. 

Џон: Да, отлично! Только объясни, куда и на чём нужно ехать.
Да, одлично! Само ми објасни где да идем и којим превозним средством.

Марија: Тебе надо ехать на автобусе. Я напишу тебе, какой нужен автобус и как купить билет.
Треба да идеш аутобусом. Написаћу ти који је то аутобус и како да купиш карту.

Џон: А можно на электричке? Мне понравилось ездить на поезде по России.
А могу ли приградским возом? Свидело ми се да се возим возом по Русији.

Марија: Нет, электрички туда не ходят!
Не, приградски воз не иде овамо!

Џон: Это долго?
Да ли је то дуг пут?

Марија: Примерно час. Можно поехать на такси, это быстро.
Око један сат. Можеш доћи таксијем, то је брже.

Џон: Нет, я поеду на автобусе. На автобусе по России я ещё не ездил.
Не, доћи ћу аутобусом. Још нисам путовао аутобусом по Русији.

Сат времена касније, Џон и Марија седе крај светионика, посматрају море и разговарају.

Џон: Россия – удивительно большая страна. Я почувствовал это, когда ехал в поезде. И многое меняется, когда ты здесь. Вот там уже Япония?
Русија је невероватно велика земља. То сам осетио кад сам путовао возом. И пуно се тога мења када си овде. Зар је тамо већ Јапан?

Марија: Да. А что меняется?
Да. А шта се мења?

Џон: Всё меняется, и я тоже меняюсь…
Све се мења, и ја се такође мењам…

Марија: А Надя? Что случилось с Надей?
А Нађа? Шта је са Нађом?

Џон: Я не знаю. Но она – совсем другой человек. Не мой, и я не её. Она хорошая девушка, но она не читала “Доктора Живаго”.
Не знам. Али она је сасвим другачији човек. Није мој човек, и ја нисам њен. Она је добра девојка, али није читала “Доктора Живаго”.

Марија: А это так важно?
Зар је то тако важно? 

Џон: Теперь я понимаю, что да. 
Сад схватам да јесте.

Марија: Ты не жалеешь, что поехал в Россию?
Не жалиш што си дошао у Русију?

Џон: Нет, я счастлив, что я здесь. Я встретил много настоящих людей. Я встретил тебя. Мне кажется, ты – это человек, которого я искал всю жизнь.
Не, срећан сам што сам овде. Срео сам пуно правих људи. Срео сам тебе. Чини ми се да си ти та особа коју сам тражио целог живота.

Марија (смеје се): Ты еще очень мало времени в России. Может быть, ты встретишь ещё кого-то.
Ти си веома кратко у Русији. Можда ћеш срести још неког?

Џон: Мне нравится твоё чувство юмора.
Свиђа ми се твој смисао за хумор.