1. вежба: Слушајте аудио снимак и прочитајте дијалог

Ана Ивановна и њен муж Иван Петрович су позвали пријатеље и колеге на вечеру. Сви седе за столом.

Џон (показујући на слику на зиду, живописни пејзаж зимске вечери): Какая прекрасная картина! Это известный русский художник?
Каква дивна слика! Да ли је то познати руски сликар? 

Ана И.: Этот художник сидит рядом с вами!
Тај сликар седи поред вас!

Марија: Иван Петрович, так вы художник?
Иване Петровичу, па ви сте сликар? 

Иван: Нет, это просто хобби. Я физик. Мы все работаем в одном институте.
Не, то је само хоби. Ја сам физичар. Сви ми радимо у истом научном институту.

Марија: Правда? А где вы учились рисовать?
Заиста? Где сте научили да сликате? 

Иван: В художественной школе. В детстве я ходил туда после уроков. Наш учитель был настоящий художник и хороший человек.  
У уметничкој школи. Као дете сам ишао тамо после часова. Наш учитељ је био прави уметник и добар човек.

Марија: А почему вы не выбрали эту профессию?
Зашто нисте изабрали ову професију?

Иван: Ещё больше я любил физику. Но я и сейчас люблю рисовать на природе. Я так отдыхаю.
Још више сам волео физику. Али, и даље волим сликање, посебно у природи. Тако се опуштам.

Џон: У вас просто талант!
Ви имате таленат! 

Иван: Татьяна Петровна – вот наш настоящий талант! Она замечательно рисует, пишет книги. А как она играет на пианино!
Татјана Петровна је овде прави таленат! Она прелепо слика, пише књиге. А како само свира клавир!

Џон: Здорово! Она музыкант по профессии?
Невероватно! Да ли је она професионална музичарка?

Ана: Нет, это всё её хобби! Она тоже физик.
Не, то су све само њени хобији! Она је такође физичарка.

Марија: Я вижу, что у вас есть пианино. Татьяна Петровна, может быть, вы сыграете для нас? Пожалуйста!
Видим да имате клавир. Татјана Петровна, можда бисте могли да нам свирате? Молим вас!

Ана: А Борис Борисович споёт! Боря, пожалуйста! Мы давно тебя не слушали.
И Борис Борисович ће певати! Борја, молим те! Одавно нисмо чули како певаш.

Татјана Петровна и Борис Борисович почињу да певају.

Џон: Как называется эта песня? Очень красиво!
Како се зове ова песма? Веома је лепа!

Борис: “Я встретил вас”. Это известный русский романс.
„Срео сам вас“. То је позната руска романса.

Џон: Борис Борисович, у вас такой голос! Вы поёте в опере?
Борисе Борисовичу, имате такав глас! Да ли певате у опери?

Борис: Ну что вы! Это моё хобби! Мне просто нравится петь. По профессии я химик.
Ма шта говорите! То ми је хоби! Једноставно уживам у певању. По професији сам хемичар.

Марија: Анна Ивановна, у вас в институте одни таланты!
Ана Ивановна, у вашем институту раде све сами талентовани људи!

Ана: Это точно! Вот Леночка, моя ассистентка, танцует.
То је истина! Ево Леночка, моја асистенткиња – она плеше.

Пећа: А вы знаете, какое у бабушки хобби? Она пишет сказки!
Знате ли који је хоби моје баке? Она пише бајке!

Џон: Правда?
Заиста?

Пећа: И есть сказка обо мне и Мурзике! Это моя любимая.
И постоји бајка о мени и Мурзику! То је моја омиљена.

Марија: А можно нам почитать?
Можемо ли да је прочитамо?

Пећа: Конечно, я подарю вам её книгу. Я хочу по её сказке сделать компьютерную игру.
Наравно! Поклонићу вам њену књигу. Желим да направим видео игру засновану на њеној бајци.