У 7. делу уџебника научили смо конструкцију “у меня…”, коју користимо када говоримо о плановима.
Али исту конструкцију користимо и када желимо да кажемо да нешто имамо, односно поседујемо.
У конструкцији “у меня есть + номинатив”, ‘у’ је предлог, ‘меня’ је заменица ‘ја’ у генитиву, а ‘есть’ је облик садашњег времена од глагола ‘быть’ (бити).
На пример:
1. У меня есть машина.
Ја имам ауто.
2. У меня есть брат.
Ја имам брата.
Када питамо да ли неко има нешто користимо питање ‘кого’ (изговара се [kavo]):
“У кого есть + номинатив?”
На пример:
1. У кого есть телефон?
Ко има телефон?
2. У кого есть карта?
Ко има карту?
Овако изгледају личне заменице у генитиву за ову конструкцију:
Лична заменица | у + генитив |
я | у меня |
ты | у тебя |
он | у него |
она | у неё |
мы | у нас |
вы | у вас |
они | у них |
На овај начин можете постављати питања:
На пример:
1. У тебя есть муж?
Имаш ли мужа?
2. У вас есть друзья?
Да ли имате пријатеље?
Послушајте аудио снимак да бисте чули тачне одговоре
Послушајте аудио снимак да бисте чули тачне одговоре
Извор: uzhursky; SeventyFour; nd3000; andresr; Dmitry Ageev; shironosov/Getty Images