Као што смо споменули у 3. теми, у руском језику се затворена питања постављају једноставно променом интонације, што је могуће и у српском језику. На пример:

Это Джон.  →   Это Джон?
То је Џон.  →      То је Џон?

Они студенты.  → Они студенты?
Они су студенти. →       Они су студенти?

Такође, упитна интонација пада на ону реч у реченици која и тражи ‘да/не’ одговор.

Погледајте примере. Упитна интонација пада тачно на издвојене речи:

1. А: Сергей делает отчёт?
B: Нет, Алексей.

Прво питање је о томе да ли управо Сергеј ради извештај, па зато и упитна интонација пада на Сергеј. 

2. А: Сергей делает отчёт?
В: Да, делает.

Овде се поставља питање да ли Сергеј већ ради извештај, како се то од њега и очекује.

3. А: Сергей делает отчёт?
В: Нет, он делает презентацию. (презентация = presentation)

Лице које поставља питање зна да Сергеј нешто ради, али се интересује да ли је то извештај. 

1. вежба: У зависности од понуђених одговора, изаберите реч на коју пада упитна интонација. Покушајте да прочитате питања, а затим слушајте аудио снимак и упоредите са вашим изговором.

1. А: Вы говорите по-русски?
В: Да, говорю немного.

2. А: Вы в офисе говорите по-русски?
В: Нет, обычно мы по-английски.

3. А: Ты идёшь на работу?
В: Нет, не иду. Я сегодня (today) не работаю. 

4. А: Ты идёшь домой?
В: Нет, в ресторан.

5. А: Ты утром бегаешь?
В: Нет, вечером.

6. А: Ты утром завтракаешь?
В: Нет, обычно не завтракаю.