Балалајка!

Шта је балалајка?

Балалајка је жичани инструмент троугластог облика са шупљим телом инструмента и три жице. Две од њих су наштимоване на исту ноту, а трећа је наштимована за чисту кварту више.

Одакле потиче?

Први пут се помиње крајем 17. века. Балалајка је поједностављена верзија домре, такође жичаног  инструмента на ком су свирали Скомроси.

Баш као и домра, балалајку је у почетку забранила Руска православна црква као „ђаволски“ инструмент. Али, у 18. и 19. веку, балалајка је постала веома популарна међу Русима. Њен висок, перкусиони звук био је савршена пратња за плес.

Одакле потиче име?

Назив „балалајка“ је ономатопејски – имитира висећи, трзани звук који инструмент производи. Поређења ради, на руском, реч „балакат“ са сличним кореном значи „брбљати“.

Како звучи?

Традиционална руска песма „Коробејники“ („Улични трговци“) коју изводи дечак по имену Стјепан Филипов.

Да ли постоје и друге врсте балалајки?

Балалајка прима је једини соло инструмент од свих балалајки. Постоје и друге балалајке и алт балалајке, које се користе за оркестре у симфонијским ансамблима, и бас и контрабас балалајке, које функционишу као басови.

Михаил Тихонов свира на бас балалајки.

Ко је учинио балалајку популарном?

Василиј Андрејев (1861-1918), виолиниста класичног образовања, истраживао је руске народне инструменте 1880-их. Дизајнирао је нови образац штимовања за балалајку и стандардизовао њену конструкцију. Концертним турнејама широм Русије, Андрејев је популаризовао балалајку. Јефтина, гласна и лака за свирање, поново је рођена као популаран инструмент.

Током совјетског времена, балалајка се учила у музичким школама широм СССР-а као један од омиљених инструмената. У савременој Русији постоји и академска школа за балалајку.

Алексеј Архиповски је савремени руски виртуоз балалајке.