Зашто је од прве руске илустроване Библије сачуван само један примерак?

Крајем XVII века, дрворезац Василиј Корен створио је потпуно јединствену књигу. Била је то његова сопствена верзија Библије — 20 листова књиге „Постање“ и 16 листова „Откривења“.

Илустрације у техници дрвореза биле су пропраћене кратким натписима и подсећале су на сликовне приказе из европске Библије, објављене још у XV веку за недовољно писмене читаоце. Василиј Корен је, по свему судећи, био упознат и са овом књигом и са европском верском уметношћу, будући да је потицао из села које се налазило на територији тадашње Пољско-литванске државне заједнице. Током Руско-пољског рата преселио се у Русију, где је почео да ради у штампарији.

Према речима стручњака Руске националне библиотеке, Корен је стварао уочи преласка у нови век, у време када су верници очекивали долазак Антихриста и крај света. Зато су призори, од Стварања света до Страшног суда, изведени изузетно живо и снажно.

Проблем је био у томе што су настали изван традиције руског православног иконописа. Црквена цензура оценила је слободно тумачење библијских прича, као и неканонске представе Бога и светитеља, као опасне, па чак и јеретичке. Књига је забрањена, а цео тираж, од око хиљаду примерака, заплењен и уништен.

Једини сачувани примерак из 1692. године данас се чува у Одељењу ретке књиге Руске националне библиотеке, и то не у потпуности.

Научници истичу да је ово издање потпуно јединствено, како по техници израде, тако и по стилу — у њему су се спојили лубок — народна, често јарко обојена слика — и библијски призори.