Да ли је тачно да су Чеси и Словаци започели грађански рат у Русији?

Борис Јегоров

25. септембар 2026.

6. стрељачки пук Чехословачке легије се враћа кући 1920. године

Public domain

„Мешање Чеха у руску револуцију... показало се... заиста кобним“, тако је совјетски дипломата и историчар Иван Мајски оценио оружани иступ Чехословачког корпуса против бољшевика у пролеће 1918. године. Корпус је формиран током Првог светског рата од заробљених Чеха и Словака који су желели да се боре против Хабзбурга.

Међутим, након доласка бољшевика на власт, Русија је кренула ка изласку из рата, па је Чехословачки корпус остао без своје дотадашње улоге. У јануару 1918. године Москва се са силама Антанте договорила да корпус пређе под француску команду и преко Далеког истока буде пребачен на Западни фронт. У априлу су према обали Тихог океана почели да пристижу возови са легионарима. Тако су, наиме, сами припадници корпуса називали своју војну јединицу — Легија.

Убрзо су настале невоље. Лондон и Париз су у то време већ започели интервенцију у Русији и одлучили да корпус искористе као „прву линију савезничких снага“ — али не у Француској, већ управо у Русији. Када су први војници стигли у Владивосток, дочекало их је непријатно изненађење: бродови којима је требало да буду пребачени на Запад нису били припремљени. Истовремено, Немачка је настојала да спречи одлазак корпуса на Запад и дипломатским путем вршила притисак на Москву. Тако су се чехословачке трупе нашле заробљене у војним возовима дуж Транссибирске железнице. Војници су били све незадовољнији захтевима совјетских власти да предају оружје, а страховали су и да ће их бољшевици предати Немцима.

Чешки импровизовани оклопни воз „Орлик“ Пензенске групе. Уфа, јул 1918. године

Public domain

У мају је незадовољство коначно избило на површину. Легионари су подигли устанак и почели редом да заузимају градове у Поволжју, на Уралу и у Сибиру. Антисовјетске снаге су се тамо одмах покренуле, а бољшевичка власт у источним деловима земље почела је да се руши као кула од карата. Широм овог подручја образовале су се различите власти које су се супротстављале бољшевицима, међу њима и Комитет чланова Сверуске уставотворне скупштине. Тако је избио велики грађански рат, у којем су Чеси и Словаци учествовали готово све до његовог краја.

Мајски је сматрао да до оваквог рата можда не би ни дошло да није било оружаног устанка легионара. По његовом мишљењу, сукоб би се највероватније свео на „мање локалне устанке“, са којима би се совјетска власт без већих тешкоћа изборила. „Тешко је пронаћи довољно оштре речи да се опише мрачна и издајничка улога коју су одиграли“, записао је дипломата.