Зашто је царица Александра Фјодоровна штедела новац?
Александра Фјодоровна, рођена као принцеза Алиса од Хесен-Дармштата, одрасла је на малом, скромном двору у Дармштату, у Немачкој. Њена бака је била чувена енглеска краљица Викторија, чијим је двором доминирао пуритански дух. Управо су те године обликовале њен став према новцу. Како је написала Ана Вирубова, царичина најближа пријатељица:
„Одгајана на малом двору, Царица је знала вредност новца и зато је била штедљива.“
Дворске даме су се сећале да би царица радије закрпила чипку на старој хаљини уместо да наручи нову. Она је доследно учила умерености и штедљивости своје кћерке. Велике кнегиње су спавале на тврдим креветима и купале се хладном водом сваког јутра. Хаљине и ципеле су се преносиле са старијих сестара на млађе. Сама царица, скромна у одећи и фризурама, није дозвољавала својим кћеркама да се облаче елегантно.
У дневнику Александре Фјодоровне забележено је:
„Деца морају да науче самоодрицању. Не могу имати све што желе. Морају да науче да се одрекну сопствених жеља ради других људи.“
Историчар Игор Зимин истиче да ту није била реч о шкртости, већ о навици коју је царица усвојила још у детињству. Парадокс Александре Фјодоровне био је у томе што је царица била приморана да много троши. У савременом смислу, то је био део њеног посла. Њен годишњи буџет за гардеробу износио је 40.000 рубаља. Ова сума је била једнака годишњем приходу просечног земљопоседника. Најскупљи одевни предмет била је крунидбена хаљина из 1896. године, која је државну касу коштала 5.857 рубаља.
Међутим, ови трошкови су чинили само 15-17% личног буџета царице. Њен годишњи државни додатак је износио 200.000 рубаља. Четвртина је одлазила на гардеробу, друга четвртина на поклоне, а остатак на добротворне сврхе, социјалне помоћи и пензије.
Новцем који би уштедела царица је настојала да помогне онима којима је помоћ била најпотребнија. Када је 1898. године Русију погодила велика глад, из сопствених средстава издвојила је 50.000 рубаља за помоћ страдалима. Са почетком Првог светског рата лични издаци царске породице сведени су на најмању могућу меру. Новац је усмерен на потребе фронта и војних болница.