Шта се догодило у Русији током Вартоломејске ноћи у Паризу?

Катарина Медичи у почетку је намеравала да уклони искључиво вођу хугенотског покрета, Гаспара де Колињи, и уски круг његових сарадника. Међутим, насиље је убрзо измакло контроли и прерасло у масовни покољ који се из Париза проширио и на друге француске градове. Процене укупног броја крећу се и до око 30.000 жртава.
Римски папа и поједини католички владари подржали су догађаје, док су протестантски монарси у Европи масакр оштро осудили. Међу онима који су реаговали налазио се и Цар Целе Русије, Иван IV Грозни.

Година 1572. имала је посебан значај за Руско царство. Почетком августа, у бици код Молодија, недалеко од Москве, војска кримског кана Девлет I Гираја доживела је тежак пораз. Тим поразом је кримско-татарска претња била неутралисана за наредне две деценије. Истовремено, у Пољско-литванском Комонвелту започеле су припреме за избор новог краља. Иван IV се помињао као један од могућих кандидата, јер је део племства веровао да би његов избор допринео стабилизацији источних граница државе. Ипак, цар је изнео територијалне захтеве које пољско-литванска елита није могла да прихвати и није упутио своје изасланике на изборни сабор. Због тога је 1573. године за краља изабран француски принц Анри од Валоа.

Исте, 1572. године, укинута је и подела Руског царства на опричнину и земштину. Опричнина — назив изведен од староруске речи „оприч“, у значењу „одвојено“ — обухватала је најбогатије и стратешки најважније области под директном царевом влашћу, док је земштина обухватала земље бојарских породица, којима је формално управљала Бољарска дума. Иван IV је ову поделу увео 1565. године, настојећи да сломи отпор племства и свештенства ограничењима своје власти.

Иако је опричнином управљао самостално, цар је и у земштини задржао право одлучивања о кључним државним питањима. Након што је Девлет Гирај 1571. године спалио Москву, постало је јасно да је систем опричнине нанео више штете него користи, што је на крају довело до његовог укидања.