
Ко је насељавао територију данашње Москве у време Римског царства?

Назив културе потиче од насеља откривеног у 19. веку у близини села Дјаково. Налази се на територији музеја-резервата Коломенскоје на југоистоку Москве.
Угро-фински народи су градили своја насеља окружена зидинама, бедемима на високим обалама река. У сваком је живело и до неколико стотина људи. Једно такво насеље налазило се и на месту данашњег Кремља.

Укупно је на територији савремене Москве било најмање стотину насеља, а укупан број људи који су живели у њима процењује се на 10-20 хиљада људи.
Становници су се бавили ловом, сточарством, риболовом и сакупљањем, а у мањој мери пољопривредом.
Мртве су кремирали или полагали њихове кости у гробнице, такозване „куће мртвих“, које су се налазиле у близини насеља. Према једној верзији, управо са таквом „кућом“ повезана је легенда о вештици Баба Јаги која живи у колиби „на пилећим ногама“.
Преко Скита, а затим и Сармата, људи дјаковске културе сазнавали су за римску културу.

У доба Велике сеобе народа (IV-VII век), дјаковска култура је почела да нестаје, а Словени су почели активно да насељавају Источноевропску равницу.
Ипак, Угро-финци су оставили приметан траг у историји Москве и региона. Сачувана су имена која су они дали рекама на овој територији: Војмега, Икша, Вондјуга и Кујма. Чак је и назив Москва, према једној хипотези, угро-финског порекла.