Како се руска Транссибирска железница нашла у... Паризу?

Године 1891. почела је изградња Транссибирске железнице, најдуже железничке пруге на свету. Комитет Сибирске железнице ангажовао је уметника Павла Пјасецког да документује процес изградње. Почео је са радом 1894. године, а завршио га 1903. године. Уметник је путовао на градилишта лети и почетком јесени, почевши своје путовање у Сизрану, а завршивши у Владивостоку.

На располагању је имао два вагона: у једном је спавао, а у другом је скицирао станице, мостове и градове кроз које је пролазио. Метар његовог цртежа представљао је неколико километара пруге. Коначни производ се састојао од 10 ролни акварела, ширине приближно 50 цм и дужине од 54 до 133 метра.

Укупна дужина панораме била је преко 900 метара. То је била основа за инсталацију у руском павиљону на Светској изложби, која је очарала Париз.

Светска изложба одржана је у француској престоници од 15. априла до 12. новембра 1900. године и била је посвећена дочеку новог 20. века и технолошког напретка. Учествовало је тридесет пет земаља, али је присуство Руског царства било посебно импресивно.

Главна изложба била је смештена у „Павиљону руских предграђа“ – малом граду направљеном по узору на Московски и Казањски Кремљ. За разлику од павиљона других земаља, био је изграђен од цигле и украшен разним рељефним детаљима.

На сајму је Русија изложила парне локомотиве, каслијско ливено гвожђе, предмете за домаћинство и народне занате, и добила је 1.589 награда.

Али прави хит био је павиљон посвећен Транссибирској железници. Унутра је личио на Московску железничку станицу, одакле полази Транссибирска железница. Воз се састојао од три вагона: вагона за спавање, салона и трпезарије, и могао је да прими 125 људи.

Гости су заузели своја места у вагонима и гледали како Пјасецкијеви насликани руски пејзажи „пролазе“ поред прозора. Специјалне инсталације симулирале су кретање  воза.

Панорама се састојала од неколико покретних слојева: скице Транссибирске железнице пролазе на позадини планина, шума и градова. Сви су се кретали различитим брзинама (од 5 метара у минути до 300 метара у минути), стварајући ефекат правог путовања. „Путовање“ је трајало 30 минута.

За свој рад, Пјасецки је добио Легију части и златну медаљу изложбе. Панорама је касније приказана на Светској изложби 1904. године у Сједињеним Државама. Затим је пребачен у складишта Ермитажа, где се и данас налази. Његова дигитализована верзија се данас може видети у Железничком музеју у Санкт Петербургу.