Шта се догодило у Русији током норманског освајања Енглеске?

Ујутро 28. септембра 1066. године, војска Вилијама Копеле, војводе од Нормандије, искрцала се на јужној обали Енглеске. Само неколико дана раније, англосаксонски краљ Харолд II једва је одбио норвешку инвазију и био је недовољан да се суочи са овом новом претњом. До 1072. године, целу земљу су освојили Нормани, који су потпуно трансформисали не само њену политичку и друштвену структуру, већ чак и њен језик и културу.

У то време, староруском државом заједнички су владала три сина великог кијевског кнеза Јарослава Мудрог — Изјаслав, Свјатослав и Всеволод. Изјаслав је био најстарији, владао је Кијевом и формално је имао водећу позицију, али је кључна државна питања решавао заједно са својом браћом. Овај систем је постао познат као „Тријумвират Јарославича“.

Године 1068. положај браће је био озбиљно стављен на испит. Номадска половетска племена су разбила њихове снаге у бици на реци Алти, а Изјаслављево одбијање да подели оружје Кијевљанима за борбу против непријатеља довело је до устанка и његовог уклањања. Грађани су уздигли полоцког кнеза Всеслава Брјачиславича на престо, а тријумвири су морали да уложе велике напоре да врате статус кво.

Последња већа заједничка акција браће била је састављање законика познатог као „Истина Јарославича“ почетком 1070-их. Тријумвират се распао 1073. године: Свјатослав и Всеволод су оптужили Изјаслава за заверу са истим полоцким кнезом Всеславом, против кога су се заједно борили годинама. Новопрогнани владар је успео да поврати власт само четири године касније, али је скоро одмах умро током још једне међукнежевске свађе.