Које су традиционалне друштвене игре у Русији?

На први поглед могло би се помислити да су игре свуда исте. На крају крајева, шах и карте играју се широм света, а правила су углавном непромењена. Ипак, то је само делимично тачно. Захваљујући трговини, игре су заједно са робом путовале из једне земље у другу, а у новим срединама прилагођавале су се локалним обичајима и условима.

Тако су, на пример, археолози током ископавања у Великом Новгороду пронашли кости и плоче са обележеним пољима за игру, које потичу из периода од X до XIII века. Оне подсећају на предмете коришћене у скандинавским играма далдоз и сахку. На подручју данашњег Крима откривена је и варијанта античке игре сличне дамама, у којој су уместо округлих фигура коришћене астрагали — скочне кости папкара. Ипак, како некада тако и данас, у Русији су постојале и игре својствене њеном културном наслеђу.

Фигуре на табли

Једна од њих била је игра тавлеј, налик дамама. Њен назив потиче од латинске речи tabula или старогрчког назива τάβλαις (према другом тумачењу, πεττείαις). Први писани помен ове игре у руским изворима датира из XI века, а у XV веку Сабор је забранио тавлеј, заједно са другим играма на срећу. Правила ове игре нису у потпуности позната, али се, судећи према сачуваним подацима, није завршавала за пола сата. Са обе стране учествовало је по 15 фигура, које је требало довести до последње четвртине табле, а затим их извести изван поља.

И саме даме су се временом мењале на руском тлу. Час су биле забрањиване, час уврштаване у обавезни програм свечаних окупљања која је увео Петар Велики, а касније су настојали да обједине правила која су се развијала током векова. Тако су у XIX веку настале руске даме са посебним правилима: фигуре се крећу само по тамним пољима, обична фигура може да узима противничке фигуре и напред и назад, док дамка може да се креће дијагонално преко произвољног броја слободних поља и узима фигуру на било којем пољу на својој путањи.

Игра позната као бирјуљке била је омиљена међу различитим друштвеним слојевима. На селу се играла помоћу штапића или сламки, док су се у аристократским салонима користиле посебно израђене фигурице од слоноваче или скупоценог дрвета. Задатак играча био је да танким штапићем пажљиво извлачи једну по једну фигурицу из заједничке гомиле. Ако би при томе померио неку другу фигурицу, морао би да препусти потез следећем играчу. Побеђивао је онај ко би први сакупио највише фигурица, односно успешно завршио игру.

Дечје игре

Једна од најједноставнијих и најприступачнијих игара била је игра каменчићима. Било је потребно само пет или шест ситних, заобљених каменчића или коштаних предмета. Играч би их бацао увис и хватао на одређени начин, изводећи различите покрете. Што је био спретнији и бржи, веће су му биле шансе за победу.

Како су деца одрастала, тако се ширио и избор игара. Оне нису служиле само за забаву: помоћу друштвених игара учила се историја, али су се оне користиле и за припрему будућих војника. Један од првих који је препознао њихову образовну вредност био је генерал-директор Племићког кадетског корпуса копнене војске Фјодор Ангалт. По његовом примеру почеле су да се осмишљавају игре засноване на руској историји, географији и другим областима знања.

Берсеркер Његовог Величанства

Ликови из „Stranger Things“ проводили су сате играјући Dungeons & Dragons, а руски играчи друштвених игара имају своје хитове. На пример, карташка игра „Berserk“, коју су креирали Иван Попов и Максим Истомин. Током протеклих двадесет година, игра је прерасла у целу породицу и чак изнедрила сопствену серију књига. Битке се одвијају у Лару, свету који је некада разорио Катаклизм. Постоје и друштвене игре са стварним историјским личностима, попут Ивана Грозног. „Први цар“ је сличан руској „Игри престола“, само што уместо кућа Вестероса, приказује бољарске породице које се боре за утицај.

Можете тестирати свој смисао за хумор играјући „Патња средњег века“ — и научити како да идете у крсташке ратове и спасавате своје поданике од куге. Или се нађите у „Унутар Лапенка“, игрици заснованој на популарној веб серији. Радња „Града велике машине“ је посебно актуелна сада: ова стратешка игра се врти око сукоба између побуњеника и вештачке интелигенције која је одлучила да побољша људе и свет како јој одговара.

Љубитељи квизова могу да испробају и игру „Факт-фуд“, коју неки играчи називају правим „потресом мозга“ — наравно, у најбољем смислу. У кутији се налази 500 карата са питањима, а тачним одговорима храните ванземаљске госте једног ресторана.