Зашто су становнике руских градова звали „соленые уши“ и „косопузыми“?

Становници Рјазања — косопузые 

У граду је некада живео велики број столара. За појасом су носили секиру, због чега им се одећа померала у страну, па је изгледало као да имају „крив стомак“.

Становници Перма — солёные уши 

Овај град на Уралу има дугу традицију производње и вађења соли. Веровало се да су Пермљаци носили вреће соли на раменима и да им се со толико увлачила у одећу и косу да су били „до ушију слани“.

Становници Арзамаса — гусятники

У овом граду се некада масовно узгајала посебна раса гусака. Гуска је и данас један од локалних специјалитета, али и чест мотив у уличној уметности.

Становници Твери — козлы 

Постоји десетак објашњења зашто је јарац постао симбол града и надимак његових становника. Једна од најпознатијих легенди повезује овај надимак са царицом Катарином II. Наводно јој се допао звук локалних звона и наредила је да се звонар награди, али се испоставило да је звонио јарац који се попео на звоник. Према другој верзији, у Твери се гајио велики број коза и развијала производња козје коже.

Становници Пензе — толстопятые

Према легенди, становнике Пензе је у шали тако назвао сам војсковођа Александар Суворов, када је сазнао да су током преласка преко Алпа 1799. године сви војници, осим становника Пензе, израњавали стопала. У стварности, у граду су се плеле опанке са двоструким ђоном и дебљом петом, како би дуже трајале.

Становници Пскова — скобари 

Највероватније су овај надимак добили због производње металних спона, јер је „скобарь“ назив за мајстора који их израђује. Према народној легенди, Псковљане је тако назвао цар Петар I, задивљен њиховим занатом.

Становници Архангељска — трескоеды

Најочигледније објашњење овог надимка јесте то што је бакалар, због близине Белог мора, имао значајно место у локалној исхрани. Због сурове климе становнике Архангељска понекад су називали и „замороженными“.