Како је Мис Русије постала официр италијанске морнарице

Породица Шаљапин је напустила Русију 1922. године, када је Марина имала десет година. Завршила је у Паризу, где је похађала балетски студио Матилде Кшесинске. Међутим, повреда је заувек прекинула њену балетску каријеру.

Победила је на такмичењу лепоте 1931. године, које је одржано међу емигрантима. У то време, таква такмичења нису толико ценила физички изглед колико лепе манире. Познати руски писац Иван Буњин је писао о Шаљапиновој кћерки: „Има много лепих жена, али оних које су тако шармантне у својој грациозности као Марина је веома мало!“

Марина је била приморана да учествује од стране породице и пријатеља, мада је сама била веома невољна: „У то време, бити јавно проглашена лепотицом — то је била срамота!... Намерно нисам носила шминку нити се посебно облачила. Појавила сам се бледа као смрт, са елегантном, 'балетском' фризуром, па чак сам и главу умотала у оренбуршку мараму, јер сам чак успела да се прехладим од туге. Остале девојке су биле лепе и дотеране. И изабрали су мене, наказу...“

Након студија у САД и Аустрији, Марина се преселила у Италију — земљи која ће заувек бити повезана са њеним животом. Повезала се са једним од пионира италијанске кинематографије, Луиђијем Фредијем, па чак и почела да глуми, али глумачка каријера јој није одговарала. Лепа жена је постала официр у италијанској морнарици и била је задужена за забаву путника прве класе на крузерима. После рата, кратко је радила у оглашавању пре него што се у потпуности посветила породици.

„У срцу имам 28 година, и оно што је споља видљиво није важно“.

Умрла је у Риму 2009. године, само три године пре своје стогодишњице.