Шта се дешавало у Русији када је Европа доживела „годину без лета“?

Мрак, слабо сунце, мразеви, олује, бескрајне хладне кише и честе снежне падавине – то је било лето 1816. године у Европи. Насилна ерупција вулкана Тамборе у Индонезији, која је избацила огромне количине пепела у атмосферу, била је крива за необично време. Последице су биле страшне: неуспех усева, угинуће стоке, вртоглави раст цена житарица, глад, пораст криминала и немири.

Руско царство је практично остало нетакнуто овом трагедијом. Превладало је топло и умерено време, што је омогућило добру жетву и повећање извоза пшенице на Запад, који је патио од кризе са храном. Земља је одмах постала један од водећих светских добављача житарица, статус који је задржала током целог 19. века.

Последице „године без лета“ у Русији постале су очигледне много касније. Екстремно време 1816. године довело је до мутације колере вибриона и разорне епидемије колере у Бенгалу, у Индији. Четрнаест година касније, опустошио је Руско царство, одневши животе скоро 200.000 људи.