Како је Достојевски комуницирао са духовима?

Посебно су га волели у градским круговима. Научници, званичници и писци су подједнако проводили време „окрећући сто“ и на тај начин комуницирали са другим светом. Једна од најпознатијих спиритуалистичких сеанси одржана је пре 150 година, 13. фебруара 1876. године, у Санкт Петербургу у кући публицисте Александра Аксакова.

Аксаков је на ову сеансу позвао и присталице спиритуализма — хемичара Александра Бутлерова и зоолога Николаја Вагнера — и писце Фјодора Достојевског и Николаја Љескова. Учесници су комуницирали са духовима куцањем. Спроведен је експеримент како би се погодила имена која су смислили. Достојевски се померио у страну, тајно написао име „Theodore “ на папиру и стегао поруку у руци. Када је Аксаков изговорио ово име, уследила су три потврдна куцања. Љесков је спровео сличан експеримент. Према речима присутних, сто се два пута подигао у ваздух — за 25–30 центиметара, лебдећи неколико секунди. Достојевски је ставио марамицу испод стола и, после неколико минута, повукао се у страну. Сеансу је прекинула шала Достојевског, коју је медијум (домаћин вечери) сматрао увредљивом.

Љесков је оставио детаљан извештај о вечери, који је на крају поделио друштво на присталице и противнике спиритуализма. Главни противник био је хемичар Дмитриј Мендељејев, шеф научне комисије која је проучавала „медијумистичке феномене“.