Москва пре скоро 100 година
Црвени трг је био витрина СССР-а и комунизма. Шта све није продефиловало преко његове калдрме! И спортске параде.
И војне параде.
На тргу је одржана чак и фудбалска утакмица.
Уобичајено совјетско празнично уређење Бољшог театра: „Пролетери свих земаља, уједините се“ и портрети Маркса, Енгелса, Лењина и Стаљина, 1939. година.
Тридесете године су познате као доба изградње московског метроа. Прва линија са 13 станица отворена је 15. маја 1935. године, а 1938. године пуштене су у саобраћај још две линије.
Први воз „Покровског радијуса“, односно треће, „плаве“ линије метроа.
На карти Москве појавиле су се нове грађевине – улазни холови станица метроа: Динамо, на пример.
Станица метроа „Дворац Совјета“ (данас „Кропоткинскаја“).
Или станица „Црвена капија“ (Красније ворота), подигнута на месту порушене тријумфалне капије која је реметила саобраћај у кружном систему улица „Садовој прстен“.
Данас је у Москви чак и ноћу невероватно светло због уличних светиљки и реклама, док су у оно доба осветљени натписи МЕТРО били права атракција.
Нова архитектура конструктивизма, као, на пример, ова зграда фабрике-кухиње, инспирисала је фотографе да праве авангардне снимке и бирају необичне ракурсе.
Заборављена професија: чистач ципела.
Град контраста: с једне стране динамичан моторни саобраћај, а са друге коњи.
А ево како је изгледала такси станица код Бољшог театра тридесетих година.
Најзначајнији совјетски писац тридесетих година је био Максим Горки. Његовим именом се још у Стаљиново време називало све редом, па је и његов родни Нижњи Новгород променио име у Горки, а главна Тверска улица у Москви постала Улица Горког.
А ево га и сам Горки на тераси новинске агенције „Известија“ с погледом на улицу названу у његову част.
Летњи кафе у Парку културе и одмора који је такође добио име „Горки“, омиљеном месту за одмор Московљана. На овој фотографији је занимљива данас непостојећа кула у позадини. То је падобрански торањ.
Тридесетих година у СССР-у је падобранство било у процвату, а падобрански торањ је био популарна забава. Свако ко је то желео могао је са њега да скочи падобраном или да се спусти спиралним тобоганом на специјалној простирци. Педесетих година торањ је демонтиран због опасности од повреда.
Тридесетих година Стаљин је иницирао Генерални план реконструкције Москве. Многе старе грађевине, које су се препречиле на путу великих магистралних улица, порушене су. А како би се улице прошириле на неким местима су померане зграде, и то заједно са станарима!
Овако је изгледала панорама Москворецког моста који је водио до Црвеног трга пре Стаљинове реконструкције града (фотографија из 1930).
1936. године читав кварт Зарјадје код Кремља је уклоњен, отварајући поглед на Кремљ и храм Василија Блаженог.
И подигнут је нови Велики москворецки мост.
Најпознатији губитак тридесетих година било је рушење Храма Христа Спаситеља на чијем место је касније саграђен базен „Москва“.
Фото-оксиморон: на звонику Страсног манастира привлаче пажњу слова „СССР“.
1931. године Страсни трг је променио име у Пушкински, а 1937. године Страсни манастир је порушен.
Још једна изгубљена грађевина је Сухарева кула с краја XVII века, порушена 1934. године, јер је реметила саобраћај по Садовом прстену.
Совјетско доба је време ослобађања од калдрме и асфалтирања свих улица (што је било јефтиније и боље решење). На фотографији се виде асфалтирање Космомољског трга, као и здање Јарославске железничке станице.
Тек саграђено ново здање Лењинове библиотеке, највеће у земљи. У првом плану је привремени надземни улаз на станицу метроа „Улица Коминтерне“ (данас „Александровски сад“). Данас се на том месту налази споменик Фјодору Достојевском.
Ретка фотографија: свеобухватна реконструкција Црвеног трга, приликом које је замењена сва калдрма.
Данас је Москва гастрономска престоница са преко хиљаду ресторана, који су препуни гостију у свако доба дана. А ово су ретки гости ресторана „Савој“ тридесетих година. У СССР-у је ретко ко могао себи да приушти посету ресторану, а исхрана ван куће за већину људи је подразумевала само фабричке мензе.
Колица са сладоледом и соковима преплавила би град у летње доба.
Девојке испред киоска са цвећем.
1937. године после излагања на међународној изложби у Паризу у Москву се тријумфално вратио споменик монументалне уметности, дело Вере Мухине, чувена композиција „Радник и колхозница“.
1939. године отворена је прва Свесавезна пољопривредна изложба (касније и данас позната као Изложба достигнућа народне привреде, ВДНХ). Ради тога је саграђен парк импресивних димензија са павиљонима, од којих сваки представља споменик архитектуре совјетског ампира.
У парку ВДНХ је такође постављен џиновски споменик Стаљину, који је уклоњен 1951. године.
Још један споменик „стаљинске“ архитектуре и Стаљиновог доба је Северно речно пристаниште, саграђено у оквиру амбициозног пројекта Москва-Волга, који је од Москве начинио „луку на пет мора“.
Притом су предграђа Москве тридесетих година још увек изгледала овако.
