Борис Росински: „Деда руског ваздухопловства“

Свој први лет извео је на домаћој једрилици од бамбуса. Научио је да правилно лети у Француској, и то тако вешто да му је француски проналазач Луј Блерио чак поклонио авион сопственог дизајна.

Током 1910-их, Росински је летео широм царства, промовишући достигнућа ваздухопловства. Један од његових летова замало се завршио смрћу — захтевао је опсежно лечење повреде кичме.

Будући „деда“ је буквално живео на аеродрому. Московска градска дума му је дозволила да изгради хангар на Ходинском пољу, где је не само држао свој авион већ је и поставио склониште.

Године 1912, Росински је постао пробни пилот за фабрику авиона Дукс. Током Првог светског рата тестирао је пет до шест авиона дневно, а укупно је летео преко 1.500 авиона.

Након револуције, Борис Росински је комбиновао свој рад пробног пилота са позицијом шефа „Летеће лабораторије“ – објекта за научна истраживања авиона. То је значајно допринело побољшању безбедности летења и перформанси авиона.

Росински је потом обављао пропагандне летове широм земље, али је потом пао у заборав. Поново се појавио 1962. године, када је имао скоро осамдесет година. „Деда руског ваздухопловства“ затражио је пријем у Комунистичку партију. Власти су признале ветеранова достигнућа и примиле га без пробног периода кандидата.

Борис Росински је преминуо у Москви 1977. године у 92. години живота.