Одакле потиче капа „невидимка“?
Идеја магичног предмета који даје невидљивост била је широко распрострањена широм света. Може се наћи у европским културама (Стара Грчка, скандинавска митологија), азијским културама (Индија, Кина, Јапан), па чак и у северноамеричким културама, укључујући индијанска племена Омаха и Зуни. Руски фолклор није изузетак.
Покривач преко главе који чини јунака невидљивим је важан и уобичајен атрибут руских бајки. Појављује се у „Марији Моревној“, неким верзијама „Принцезе жабе“, у „Ивану Царевичу и сивом вуку“, „Причи о Василиси Премудрој“ и другим.
Капа невидљивости је више од само магичног предмета који олакшава јунаков пут ка остварењу његовог циља. Она га чини невидљивим, у суштини га прожимајући својствима духа, утваре, бића из света мртвих. Зато фолклористи, посебно Владимир Проп, описују капу као предмет који припада другом свету, или, у уобичајеном културном жаргону, царству Aида. Дакле, јунак који је ставља на главу привремено престаје да буде жив и прелази у свет мртвих.