Како је СССР створио од шакала домаћу животињу

Реч „шалајка“ је комбинација две друге речи: „шакал“ и „лајка“. Шездесетих година совјетско Министарство унутрашњих послова почело је да размишља о узгоју нове расе службених паса: довољно компактних да раде у свим условима, али са оштрим чулом мириса, одличним слухом и високом прилагодљивошћу. Тако је настала идеја да се домаћи пас укрсти са шакалом. Нова раса је требало да наследи љубав пса према људима и јединствене радне квалитете шакала.

Хаски је изабран да буде одговоран за псећу компоненту у развоју новог хибрида, након што су га  прво укрстили са фокстеријером ради боље оријентације ка људима, а централноазијски шакал је изабран да буде одговоран за дивљу компоненту. Развојем хибрида бавио се совјетски биолог и кинолог Клим Сулимов. Дуго времена нова раса се звала „Сулимовљев пас“. Након неколико генерација, добијен је хибрид који је имао једну четвртину шакалове крви и три четвртине псеће. То је мали пас, обично не виши од 45 цм у гребену, сиво-црвене боје са светлијим шапама. По изгледу то је обичан мешанац. У стварности, то је животиња јединствених квалитета и перформанси, живи детектор способан да пронађе дрогу и експлозив на најнеприступачнијим местима. Истовремено, за разлику од великих паса за помоћ, не привлачи пажњу, не заузима много простора и способан је да подједнако ефикасно ради како у техничким деловима авиона, тако и у путничким кабинама. Зато се шалајке најчешће користе за чување аеродрома.

Још једна карактеристика шалајки је њихова исхрана. Једноставно речено, оне се не везују за особу, већ за подстицаје. Кинолози који дресирају шалајке примећују да су равнодушне према похвалама, наклоности и другим „неопипљивим“ наградама, али свој посао добро обављају за посластицу. То их претвара у погодне партнере за службу обезбеђења. Било који стручњак, не само власник, може да ради са таквим псом.

Шалајка није само јединствено достигнуће руске биологије и кинологије, већ и поуздан чувар безбедности цивилног ваздухопловства. Расна група шалајка је 2018. године регистрована у Руској кинолошкој федерацији.